Ženski svet

У НОВОМЕ САДУ, 1. МАЈА 1898.

год. ХШ.

ЛИСТ ДОБРОТВОРЦИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

тапете тапете тен те те ен те тепе те тепе е тета те те ет етапе те ти ње пете те тепе те тепе тетиве ет ти та тепе уп уже

ИЗЛАЗИ: | СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

Цена је годишња 2 круне; за Србију 2', динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

пи папе пети ипо пе пе пе три тепе пе те теже пе ето и и виви епетете етепепететететжи же пе пжтететтеиете

фи

с

=

8 о

Женско питање занима данас све образоване кругове толико исто као и ма које друго важно питање, које има да утиче на преображај друштва. О том шитању пишу се велике расправе и нижу се многи чланци у првим европским листовима; оно се претреса у највећим парламевтима и покреће се од најинтелигентнијих представника књиге и просвете, па му се ипак не види краја.

Но колико год човек више тежи, да разбистри позив женскиња на дому, у друштву и народу, изгледа, да га све више заплеће комбинацијама, које га са уског домаћег круга одводе у друштво, те једни у том питању иду до крајњих мета човековог позива па траже да га у сваком кораку на јавном пољу прати и женска, глава, а други се убезекнуше од таког резоновања, па волију и да остане по старом, да женска не излази ни корака из домаћег позива свог. Између ове две крај-

ности размештена је највећа маса поборника, који у комбинацијама истичу за женски позив све нових и нових питања и некако заплећу ствар. Међутим женске су осетиле и саме, да се њихов круг делања простире и ван домађег прага, да оне као кћери народне имају дужности и према народу свом, а као грађанке у држави и у друштву имају и на том пољу својих позива, те су прекорачиле домаћи праг и покушале, да реше то заплетено шитање саме својим практичним радом и пошле су прво на пут доброчинства, да хришћанском љубављу заливају културне расаднике човечанске тековине, и свет се, ево, већ после 30 година оваког женског рада, који је избио у нашој околини и држави почео дивити и клањати издржљивости и пожртвовању женском на том првом кораку њиховог дивног рада те отуда почео високо ценити и уважавати заслуге њихове на пољу друштвеног преображаја.