Ženski svet

У НОВОМЕ САДУ, 1. ЈУНА 1898.

год. ХШ.

|

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРИКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

менепепеи пепео пепео опет те тепе пе пе лепе еполете се

ИЗЛАЗИ:

ОВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ. 4

пете зуеуиеи епеивививипе тепе пе еп тепе пе пе пете пе ето пепео пете пепео тегет те же

пе иеижии и пепео тепе тепе пе пете епа је тепе Пепе ето те а ој

Цена је годишња 2 круне; ва Србију 2:/, динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

пепепепеивпенене пепео те атеље

ЖЕНСКА АКАДЕМИЈА НАУКА.

У Француској се штампи недавно повела реч о женској академији наука у Француској. Многа јавна гласила расправљала су о томе, а нека од њих ишла су и тако далеко, да су чак објавили и потпуну листу четрдесет лепих бесмртница. Доста је интересантно, шта о њима пише „јЈошгпа! дез Пеђа,“

„Иетину рећи, слава тих четрдесет није увек блистала заслепљивом светлошћу, иако се мора закључити да између четрдесет академика јакога пола има их п доста незнатних. Но, ова би примедба још боље важила за лепи пол. Од њих четрдесет могло би се без размишљања избројати само пет, које би заиста с пуним правом носиле то име, и још десетак, претурајући сваки угао по својој памети, да би смо пронашли и њих и списе им; а остатак, било би узалудно и мучити се тражећи их, јер вам њихова имена не би ништа казала, пошто су то саме славне списатељке за женске новине.“

Но ипак је овај пројект направио толику галаму у париској журналистици, да се један новинар решио да оде код неких од будућих беемртница и да дозна њихово мишљење о томе.

Код гђе Јулије Адам уредника „МопуеПе

Кеуџе“. која би у првом реду с пуно права могла бити академик и код које је прво и отишао, — није био примљен, јер је госпођа морала послом изаћи. Но како је била извештена о његовој посети, оставила му је карту на којој му писаше, да још нема одређеног мишљења о томе, али ће га извесно имати, док то питање буде проучила. И овде се огледа мудрост жене, која два пут месечно решава важније политичке и дипломатске проблеме. Она, неће, дакле, да говори док зрело о том питању не размисли.

Јђица Јованка Шовен лепи доктор права, која ће без сумње скоро моћи заступати пред судом мајке и жене Француске, одговорила је на његово писмо строго и озбиљно, као што и личи жени од закона. „Не одобравам, говори она, идеју о остварењу женске академије наука. На што та академија 72 Ако се списатељке осећају способне за академска места, за што се не кандидују за академике 2 Врата париске академије наука, као и многа друга већ што су, отвориће се, будите уверени, једног дана и пред женом. Ја верујем у успех и триумФ женског покрета. Баш с тога и не одобравам овај пројект, који би, кад би се остварио, био довољан, да нас