Ženski svet

Бр. 8.

испит 398 кандидаткиње и оспособљене су еве за отправљање учитељске дужности и то: 46 одличним успехом: Љубица Јовановићева из Митровице, Даша Круљева из Мостара, Анастасија Грађанска из Српског-Милетића и Марија Милутиновићева из Черевића. Са врло добрим успехом свршило те 13, е добрим 6 и ес довољним 9. — У горњо-карловачкој учитељској школи свршило је ТУ. разред 14 приправница и то с одликом 4: Станка Довор, Драга Дошен, Софија Прица и Катица Прица; а остали 10 сви с добрим успехом.

Олакшице за учитељску и професорску децу. Кр. уг. министар богочасти и јавне наставе г. Др. Јулије Влашић издао је скорим наредбу, по којој се опраштају од школарине у вишим и средњим школама сва учитељска и професорска, деца, која су свршила с добрим успехом оен. нар. школу и прелазе у више школе. Иста деца неће плаћати ни уписнине.

Испит у новосадском српском забавишту обављен је у суботу 4. (16.) јула о. г. Гостију је било необично млого особито госпођа понајвише из наших најотменијих породица. Било је ту и Неерба. Забавиља гђица Катица Максимовићева вршила је свој посао вешто и марљиво и стекла је општу наклоност. Деца су певала, молила се Богу, појала, декламовала, у коло играла,надчигледну наставу говорила и приказивала у пракси слике од кругова. Деца су слободно одговарала, весела била и радо вршила све на: редбе своје „Тете“, Било их је уписано 54 муш. и 52 ж. деце, свега 106. Од тих је изостало у течају године 30 а умрло 1. По вери их је било: 86 православних, 10 рим. кат. 1 протестан. вере и 9 јеврејске деце. Највећи број деце посећивао је забавиште маја месеца, а најмање децембра и јануара, јер су у то доба владале међу децом овде мале богињице, мрасе и друге дечије 60лести. На испиту су председавали председник општински г. Џ. Попадић и начелница Јулка Радовановићка. По свршеном испиту обдарева су дечица колачичима од једне добре“ мајке и разишла се весела кућама.

И ЗА ДОМАЋИЦЕ.

— Зарђане ножеве очистићеш, ако их добро истреш песком и кромпиром искуханим па испереш и осушиш.

— Нисели купус има особит пријатан кус, ако га исечеш па попариш у кључалој води и. онда тек метнеш, да се кисели.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

121

— Кречна вода (вода са загашена креча) је врло добра за дезинФекцију. Кад рубље стоји 48 сати у засићеној кречној води, униште се све клице, које преносе болест. Кречна вода квари вуну, с тога се вунене ствари не могу њоме дезинфиковати.

— Добар лепак за порцулан добије се, кад се помеша течно туткало са утуцканим гипсом (алабастром).

— Шећер у брашну. Нема у сваком брашну једнако много шећера: у ражном је 1887, у грису 259, у шеничном 3:82%/. За децу је добро Радеманово брашно са 19:49, шећера и још боље Нестлеево са 32:6%,. Црни хлеб има 2'51%, шећера а бели 2:54%,.

— Тежину израслог човека упоређују са висином овако: обично је човек онолико килограма тежак, колико је центиметара виши од једнога метра. Је ли тежи — дебео је, а је ли

| лакши — мршоња је.

=> =<ПОУКА, КЊИЖЕВНОСТ И УМЕТНОСТ.

„Из Барање“ под тим насловом издаје две приповегке : „Невјерница“ и „Кузман“ г. Лаврен тшије Х. Мистајловић учитељ срп. сентпетарски. Чист приход намењује „Српском учитељском конвикту у Нов. Саду“ Књига ће изнети 5 штампаних табака а вреди ће у претплати 50 н. а по дућанској цени 60 н. Претплата траје до краја августа месеца о. г. а шаље се на накладну штампарију Милана Сеђаковог у В. Кикинди.

Љ. Јовановић. Српска књижевна Задруга поводом У. и УТ. Кола њених књига. Прештампано из „Дела“, Београд. Прва радикална штампарија. 1898.

Приче за народ. Написао парох Младен Јосић. Ср. Карловци. Српска манастирска штампарија. 1898. Цена 10 н.

Народно-црквена конференција код Његове Светости српског Патријарха Георгија дана 8. (80. јуна 1898. г. Прештампано из „Српског Сиона“ бр. 24. 1898. г. Штампа ерпска манастирека штампарија у Ср. Карловцима. 1898. Цена 15 нов. Написао Стева В. Поповић.

Како се наш народ храни. Од дра Милана Јовановића-Батута професора велике школе. |. Жито. — Брашно. — Хлеб. Јавно предавање одржано 12 априла 1898. у сали Велике Школе у Београду. Београд. Штампано у државној штампарији Краљевине Србије 1598.