Ženski svet

део мора се положити на сигурно место. Првога дела приход намењен је оној сиротињи, која није у стању да што заради усљед болести или старости. Мора се тај приход тако удесити, како би им се могло сваког месеца помоћ издавати. „Приход од другога дела намењен је деци сиромашних родитеља да им се даје помоћ за изучавање разних заната, како за мушку тако и за женску децу важи ова, опорука.

„Приход од трећег дела, да се опреме оне

сироте девојке које немају никога свога, а које.

би нашле себи прилику да се удоме. Желим да се све то најтачније изврши,

„Четврти и последњи део у који спада кућа и све што се у кући налази, остављам мојој унуци Софији Хенеровој законитој кћери покојних родитеља, моје кћери Славке и зета Карла Хенера музичара, са обавезом да исплате 1000 динара мојој старој и верној служавци Кати и

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 11.

да је до њене смрти задрже код себе, а 1000 динара имају издати осталој послуги.“

На тај последњи део сви се изненадише, па и сам Милан и Софија који су били о противном уверени, а један од најлакомијих рођака устаде и помамно повика :

— Камо доказа да је та девојка унука наше рођаке.

— Ево их господо! одговори сасвим мирно судија. Овде су сви документи о венчању гђе Олавке и Карла Хенера и крштеница њихове кћери Софије Хенерове. Ове је то, господо моја ондашњим судом најтачније одоставерено.

Тако јадни рођаци видећи да немају куд, најпре претише са парницои, а за тим одоше проклињући их еве. Но та њихова клетва није баш никоме нахудила. Заручници се венчаше после шест недеља у највећој тишини и живели ву сретно благословом њихове добре старе мајке, који је увек лебдио над њима.

– ——ф— о => о—-

КВвојЈЕ СРЕТНИКА.

Јелица Беловић-Бернадзиковска.

Љубили су се без мјере, без границе. Две године брачног живота, две године прозаичних брига није могло да натруни чисту, блажену поезију њихове нада све велике љубави. ..

А беху тако лепи, тако мили — и они она! Кад би зашли међу људе, држећи се нежно испод руке и гладајући једно-другом у бистре очи, онда би завидни свет за њима шапутао: „Гле сретна пара“! Када би отишли у друштво модерних дон-жана и накићених лутака, и онда би их завидни људи поругљиво питали: ли ће дуго трајати медени месеци“ 2

„Како

А шта је њих за све то била бригаг Шта је њима било стало за свет2 Они су имали свој засебни свет, свет искрене љубави, свет тихе брачне среће. .. Он је њој причао сваку своју мисао, казивао све што је њега занимало; а она је опет с њиме разговарала о свим оним хиљадама ситних предмета, које окружује женско биће и које сачињавају гнездо љубави. Свака ствар у кући бијаше њему и њој мила, дражесна, занимљива, јер је свака удисала онај миришљиви зрак пун среће и младости.

Љубавна реч будила их је из сна, љубавна реч уљулала их је у слатке санке; сто драгих мисли пратило је сваки његов корак, кад га није

било код куће; сто брига облетало је њу, кад би само мало закашљала или кад би је глава забољела. Ако је једном отишла из собе на пет минута, ето ти њега ва њом: „Где си, срце мојег“ ако је плела или везла какву ситницу, он би се загледао као заручник у те ручице, па би питао: „Шта то радиш“ Све га је занимало од ње еве, све .. а њој бијаше опет његов дах — атмосфера живота.

„Шта то радиш, злато мојег“ питаше и данас. Она порумени као девојче и прошапта: „Плетем капицу..... « Жарки поглед обухвати милолику јој приказу, а бујица страствених пољубаца обаспе драго то створење, које ће, ето, ускоро бити мајком његова детета..... А ипак дрхташе при помисли, да ће она трпети, много трпети.

2З

У гнездашцу љубави све је тихо. Све сеобе покривене дебелим ћилимовима, да се не чује ни корак Она спава... Никога не пусте к њој Ни њега, мужа јој, који би дао читав евет, само да је овај час смије да види. Као изван себе хода пред кућом, а страх му мучи врело, заљубљено срце Хоће ли моћи, да толико препати 2 „Операција на живот и смрт!“ рекао је