Ženski svet

ПОМЕНУ ЈЕЛИСАВЕТЕ ПЕТРОВНЕ КАРЦЕВЕ.

У Руеији је нестало једне од најзнаменитијех женскиња, које име потпуно достојно треба да остане у успомени потомства напоредо са именима руском ерцу драгијех дјелатеља великана. 24. октобра, у један час по подне, преминула је, посље тешке болести старија сестра општине св. Георгија Јелисавета Петровна Карцева. Ова идеална сестра милосрдија, ова скромна, али моћна пијонерица великога рада пружања помоћи страдајућему човјечанству у нашој отачбини. Она је умрла на једном положају, 75 година имајући од рођења свог, гдје је до посљедњега тренутка стајала на челу установе, коју је она створила, у коју је она сву своју душу заложила и којој је посветила све евоје снаге. Олично многијема особама, које се ванредно истичу, Јелисавету Петровну породила је и истакла у напријед тешка година народне невоље. Страшан утисак при погледу на гомиле невино страдајућијех људи у вријеме рата, у њој је иробудио до дивљења велик полет моралнијех сила и једанпут за свагда одреди цијељ и правац цијелог осталог њезиног живота. Поријеклом будући од познатога рода дворјана (племића) Новгородске губерније Јел. П. до незаборавиме за Русију 1855. године живила је у кругу сродника, у пристојноме задовољству и њези. Али ево разгрмје се над нашом отачбином удар грома, и са далекијех поља Крима почеше ее доносити вапаји о неописивијем ужасима које су подносили болесни и рањени браниоци Севастопољскијех тврђава. Проговори срце у огорченијем и изненађенијем Рускијем људима, огласи се високи хуманитарни позив, који бјеше упућен на руске женскиње од имена Велике Књегиње Јелене Павловне, узвиси се авторитетни глас Ник. Ив. Пирогова! Јелисавета Петровна, у то доба још сасвијем неискусна млада женскз одједанпут је схватила својим осјетљивим срцем и проницавим умом, да је њој мјесто онамо, гдје у самој ствари догађају се сви ти ужаси, гдје јунаци, браниоци отачаства, стрпељиво и без ријечи на устима страдају и умиру не само од својијех рођенијех непоредака, од неуређености и злоупотреба у болничком и интендатском послу. Претријев у кући читаву драму приликом свог одласка, Јел. П. ита у Севастопољ, гдје, на срећу, долази под руковођење таквога учи-

теља, каквим бјеше знаменити хирург и грађански дјелатељ Н. И. Пирогов. Пирогов је одма измјерио и оцијенио, какве драгоцјене особине задржи у себи Јел. П. • као сарадница у борби, коју он бјеше почео са старијема бирокрацкијема норедцима, те владаху тада у војничкошпитаљском свијету с његовијем необазривијем запостављањем интереса болесних и рањенијех, ради личних својих некористољубивих цијељи. Он именује Јел. П. за старију сестру и њој одређује да она надзирава како ће се болесници његовати и издржавати. У сред најврелије и најразличитије радње у болници овај знаменити администратор находио је времена, да сваки дан носвети читаве часове на упознавање и ноучавање старије сестре како је еложна и тешка макина болничке управе, каквијех се у њој дешава хотимичких грјешака и нехотичних недостатака. Ученица је испала, што се тиче љубави према овом послу и енергије њезине за тај рад, подпуно достојна свога учитеља. Болесници и рањеници дахнуше слободно, а представници и браниоци старијех поредака најожесточније устадоше против новајлија. Ово је била, на један начин, ако и скривена, замаскирана, но ипак жестока и без иоштеде борба, која је имала дубоки грађански смисао. У овој борби Јел. П. усвојила је тако рећи своје крштење, као сестра милосрдија; ту је она очеличила свој дух и научила се како ће међу много сложенијема овог живота односима находити пут прави. Чинило се, шта је могла учинити једна слаба и безираВна женска у таквоме послу, са којим бјеху у стању борити се ни строги закон, ни страх од људи и суда Божјега! Нијесу узалуд многи онда нредсказмвали нодпуно фјаеко и самој помисли да би се женске могле допустити на позорници гдје се рат води, а неки су шта више зло радо нрорицали ништа мање него саму једину срамоту и норугу за оне женске, које би се одазвале на позив. Факти су, у осталом доказали сасвим противположну пос.љедицу. Читаво се чудо збило: скромне, али само пожртвовне и јунакиње руске женскиње, са Јел. П. на челу, е чашћу извојевале су себи мјеето међу славнијема витешкијема браниоцима Севастопољскијсх развалина, најсјајније доказавши, да оданост ирема не себичној и не користољубивој идеји и снага љубави према човјечанству устали су да одоле све могуће препоне.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.