Ženski svet

Русија, а за љом васколик културни свијет онда су појмили, какву неоцјењиву корист може донијети дјелатност сестре милосрдија на ратном пољу, гдје напоредо сајунаштвом толико много услова пОстоји, да би се нриказати могли најнизочији инстикти људи. Колик даклен опширан хоризонат отвара се тамо дјелу и раду чисто хришћанске љубави и мидосрдија. Онште народно нризнање ове истлне, која иам је сад толико јасна, било је. као штоје познато прво. ivoje је много обећавало. зрно, из којега се у брзо развио прекрасан нлод идеја о међународном друштву под егидом Црвенога Крста ради давања помоћи болестнијема и рањенијема војницима. Кримски се рат свршио, и заједно с тиме сазрела је мисао о неопходностима да се у мирно доба припремају свјесне и одане дјелу сестре милосрдија. Јел. П. у тој цпјел.и била је одређена за етариј-у сестру Крстовоздвининске општине и са природном њој ватреношћу сва се је предала постигнућу иоменуте задаће. Рад тече са успјехомд саставља се кадар сестара, које су готове и еиоеобне да у свако доба служе на позиву како да се олактиа страдајућијема њихов тешки УДсе, У 1867. год. ми смо виђели Јел. П. у Москвп. гдјс она. руковођена истом мишл.у, прима учешће у организацији тако назване Лепешкинске лцјечебнице. која се је имала издржавати на средству Мосоловијех. Ту је она радила до 1870. године, на крају које поново се враћа у С. Пе-

троград. У овој години но иреиоруци С. 11. Боткина, Јел. 11. била је нонуђена да организује нову ошитину сестара милосрднја, а на име Георгијевску, која је ионикла нод покровитељством Њезиног Императорског Величанства Государиње Марије Теодоровне/ у то доба Насљеднице Цесаревине, трудом и иницијативом Њ. И. В. Принцесе Е. М. Олдембуршке и нокојне гроФице Ч. Н. Гејден. На овом мјесту, благодарећи врло повољнијем спољашнијем условима, могао се, на покон, проказати организаторски таленат Јел. П. у свему својему сјају. Одлично образована, чиста срцем, иравична и искрена, а необично ироницава и осјетљива за све, штоје добро и лијепо, Јел. П. обдарена од природе за чудо јаснијем умом и прекомјерно тврдим и снажним характером, умјела је улити у повјерени њој завод огроман материјал за животнијех сила, У наоколо ње брзо се прикунља цијела плејада чудннјех. трудбеннца, неограничено оданијех чистој идеји минердија: болница и лијечебница за амбулантне у општини добивају, у својству дјелитељних сарадника, најбоље медицинске снаге онога доба, са многобројнијема њиховијема ученицима и е.ведбеиицима: иатећи сиромашни народ цијенећи умјетни лијечничку помоћ и наводећи њежну срдачну његу сестре, у огромном броју почимље да се стијече к здању општине; једном ријечи установљује се лијепо име овом заводу, као примјерноме у реду свему сличнијех. ее).

РАДЊА ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Нови Сад.

Добротворна задруга Срнкиња Новосаткиња одржала је евоју редовну главну екупштину 17. (29.) јануара о. г. од 3—-5 сати после подне у дворани срп. више девој. школе, а под председништвом своје начеонице гђе Јулке РадовановиЛке, Присутно је било 31 чланица. међу тима и чланица г-ђа Савка СубошиКка , која привремено станује у Београду. На тој скупштини била је као гошћа и г-ђа Милица ЊлколајевиЈка , иачеоница румске добротворне задруге Српкиња. Пошто се учинио номен упокојеној краљици Јелисавеши и покојницама члани-

цама: ЈТрми АдамовиЉт, Марији ДимишријееиЛки, Милици Груитовој, Јеллсавети НашошевиЛки и Марши А. ЋириЛки, којима је скупштина уетајањем одала пошту и завела у записник евоју тугу изразом: бог да им душу проети! прешло се на дневни ред. На првом месту читао се извештај одбора о његову раду за нрошлу 1898. год., у коме се потанко и опширно приказао сав онај рад, који је у току ове године изнашан у овом листу. Напомињемо иак овде само толико, да је у том извештају поменуто и то, да се уписало нових 20 чланица и да је с тим, покрај снег тога, што је умрло 5, и што се брисало 3, ипак

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ

23