Ženski svet

Па, радујмо се, што смо дочекали и овај дан, да запојемо нјесме хвале нашијем добротворима!! Осврнимо се на ову скромну славу, па не ножалимо који ирилог, нрема могућности нашој, приложимо у овај свети храм колико ко може.. II наши су дједови прилагали увијек драге воље, а нгго им је пружала десница, за то им није знала левица; па тако и ми учинимо. А Бог ће нас иомиловати и обдарити сваким добром, срећом и напретком. А сада браћо и сестре, из дубине срца и душе своје рецимо: Слава нека је основатељу ове св. Задужбине Херцегу СтеФану! Слава некаје трудбеницима и старим сриским књижевницима: Старцу Божидару Горажданину, Јеромонаху Теодору и Бакону Радоју! Слава им и хвала увијек и до вијека, а у Сриству вјечно тмињање! Слава! ! LL Ето дична Српкињо, па се и сама освједочи је ли ово био ма и скроман, али један дичан спомен; па и ако нам није дозвољена бесједа, свијест је српска царевала, Србадије је било при освештању звоника на хиљаде, гдје сам и ја сретан био присусгвовати. Ми смо учинили оно, што смо могли приредили смо парастос Херцегу СтеФану и старим српским књижевиицима. Ах, сестро дична! само да си дошла и видјела како је Србадија овај дан весела и радосна била, па поред српског кола и српскијех пјесама и ти би се као и ја и многи занијела, па би мислила и мислила, а у радости би кликнула: хвала сјенима старих наших прадједова, који нам просвјетним делимаи задужбинама осигураше узвишену будућност! . . . И, код овакијех нашијех свијеллијех споменова, што су нам прадједови оставиш, држимо се селе мила руку под руку храбро, не дајмо се и не бојмо се; јер милозвучно и слатко наше од давних давнина име Србин, иара уши многима и многима. Многи нам нашем имену завиде па хвала Богу! кад имају чему. Србин је од вазда на гласу. Српски Коњиц, ( Херцеговгта) 1899

образ, српски нонос и српски језик дижу Србина на висину као сунце по сред неба те се Србин евијетли . . Па хвала Промислу и милој православној вјери, не ће никада ни потамњети; јер има ослона, јер Србин живи, дух му је жив! Данашњим данима све се више подижу и шире разне пропаганде. Непријатељи Срнства ради су нас у своју замку ухватити; ради су да нас оборе, да нас угњече и да нас баце у море заборава, на да се новим обичајима, новом народности и некаквијем луксусом шире по нашој крвљу| окупаној Домовини.. . Ми Срби треба сваким даном да се боримо за наше светиње, да чувамо, да не дамо да нам их ико гази и ногази. Србин је и онда бранио себе, име и вјеру, када су се на бојним пољима мачи ломили, а крв се прољевала. Србин је и у крви стекао вијенац славе побједу над душманима. А, зашто данас да клоне ?! Данас када се просвјетом и културом бори; за што превитијех руку да стојимо? Ми треба, ми морамо у свакој прилици показати и доказати непријатељима, да они иразну сламу млате, ако мисле да ће нас претопити у какав други народ.... у какво ново име... По. ко је кукавица и ВранковтСа соја нека се наслађава туђинштином, нека заборавља своје,' не ће читав народ с тога пасти и пропасти! Ми пе ћемо да подижемо пропаганде нити нам требају; јер сви непријатељи разбиће се о бедеме Православл>а и Српства... С тога дична сестро удружени бранимо своју свету вјеру православну; којој једино имамо да захвалимо, што нам је наше дично име очувала. У свакој прилици помажимо брат брата, сестра сестру и недајмо своје светиње, радујући се што смо и ми листови великог цвијета које се Српство зове но оној Владике Рада: „ Лежо , лшо, лјеио и лијеио Бело , било, бјело и бијело Jlucmufiu су једнога цвијеша. и Сестро! Са Херцеговачкијех стијена братски ти иољуб шаље! Бр а т Срб и н Родољуб.

Бр. В. ЖЕНСКИ СВЕТ.

85