Ženski svet

обред водоосвећења и онда се прешло на саму прославу. Проелаву је отворио председник новосадске срн. правосл. цркв. општине г. Пешар ПоаадиИ кратким, лепим и сходним говором и предао ново здање наставницима, да се служе њиме у своме светом нозиву. За њим је говорио свечан говор управитељ ове школе Аркадије Bapafrinim, у ком је сиоменуо важност вишег женског образовања у оиште по културни живот човечанства; а по особ нас Срба. Утецај вишег женског образовања на наш народни културни живот и за тим се с благодарним сећањем дотакао свију оних корнорација, и појединих лица, што су чомагали морално и материјално овај културни завод и завршио говор свој ускликом: живео Краљ ! живела Домовина, живео Срдски Народ! Како је случај донео, да је на овој школи од постанка њена до данас ненрекидно учитељевао н управљао школом Аркадије BapafanuH , а тако и Милева GiiMufleea, то је општина црквена унотребила ту прилику, да њима двома изјави своје признање у видљивим знацима и даривали их лепим иисаћим нрибором од сребра. То исто су учинили и садругови, наставници, обдаривши ово двоје леним албумом својих слика, а ученице златним дугметима за кошуљу управитеља А. Bapaijanuna а учитељицу Милеву Сими-Кеву златном гривном. Оппттина је поклоне своје иредала у председниковим похвалним изразима према овим наставницима у школи, а наставници и ученице учинили су то истог дана после подне у варошком стрелишту на беседи, коју су те учетмце с наставницима приредиле у

славу овог дана. Ова је забава била многобројно посећена и трајала је од 5 сати после подне до 12 сати ноћу. Ова два најстарија члана наставничког особља као сајубилара школе ове, примали су после честитања од свију нрисутних особа и корпорација, а примали су они за себе и за школу поздраве и са стране, које писмених, које брзојавних 35. Сутра дан је приређен свечан нарастос у св. саборној цркви у спомен покојних наставника, добротвора и ученица овешколе, у коме је чинодјејствовао прота Мил. liupufC са свим месним свештенством. На подне овог другог дана приредили су наставници ове школе заједнички ручак у српском учитељ. конвикту, а у почаст гостпма са стране, где су иале похвалне и родољубиве здравице домаћинима и гостима у славу. Ова је светковина показала, да је у нас Срба будна свест и да смо на том женском културном пољу дорасли наиредним народима Европе. Већ и она лепа изложба женских ручних радова и они красни цртежи, што су деца ту приказала, показују довољно, да нисмо лошији од својих сународника, ма да њих потпомаже сва државна сила. За то пазимо ове установе, чувајмо и негујмо, дижимо и потпомажимо сваки у своме кругу и по могућству, да нам ти храмови и даље светле и своју снагу више и јаче размичу у будућности, јер на њима ће нам се будућност ослањати, из њих ћемо добијати подмладак онакав, какве буду ове школе. Слава овој школи на досадањем успеху и раду!

ЗА РОД.

Кад мине младост бујна, Пород кад видим свој ! Кад власи седе оспу Збрчкани образ мој. * Тад жеља само једна Мог срца биће плод : Уз децу евоју старац Да живот да за род. Ђеоград 1898. Јова.

Бр. 7. ЖЕНСКИ СВЕТ.

101