Ženski svet

нисам знао, да је и женска глава ко мушка и да може тако бесједити.“ Г. проФесор свеучилшшш Ажбот (Мађар) иољубио је у рукугоспођу Савку, после говора, и рекао је 7 да је беседа сјајна. Све то ноказује 7 да су и Српкиње достигле велики ступањ иителигенције и ми у овом хоћемо само да се захвалимо нагаој уметничкој говорницн, што је нашег дичног Змаја одликовала поздравом и нама Српкињама осветлала образ на тако леи и значајан начин. Живела! Нада. Ст. Футог јула месеца. Из иепознатих узрока није вам до данас још ништа јављено о освећењу сноменика Змај-Јовине кћери Смиље. С тога се ево ја лаћам пера, да то учиним. Споменик Змај-Јовине кћери Смиље освећсн је у недељу, 13. (25.)јуна после св. службе. Чинодејствовали су преч. госп. Петар Костић и

Ст. Николмћ, како при освећењу тако и при свечаном парастосу у спомен покојници. Присутни су били сви наставници са св_ојим ученицима и ученицама 7 готово све чланице Срп. добр. женске задруге са својом председницом и иотпредседницом и мноштво народа. Споменик је врло укусно бкићен лепим грдним веицима које су нлеле ученице Y. разреда са својом учитељицом гђцом Кат. К. Поповић. Које видео ту дечицу с каквим одушевљењем су то чиниле, тај би се лако уверити могао 7 како су тој дечици уз невину душу ирпонуле Чика-Јовине песме 7 на из благодарности према свом омиљеном песнику хитају да свака са својом малом руком окити са којим Цветком драги им гроб мале Смиље. Школска деца су целивала споменик и тим је завршена ова свечаност. Живила жен. задруга која се трудида око подизања споменика !

ТУЖАЉКА.

на гробу Вукосаве Лубенове, врсне учитељице земунске.

Зашуштала ноћи тиха Анђелско се снушта крило, Да однесе небу горе Што је до сад наше било! Самрт коси 7 а не пита Да л’ нас јадне туга цепа! Самрт ледна и страхотна За јаде је наша слена . . На твом гробу 7 посестрима Горко џлаче 7 сузе роси . . На крћоци анђ’о бели Моју тугу теби носи ! Усиомене девовања Око мене сад се јате . . . Са сузама мојим горким Тужаљку ми теби ирате.

Ти си сејо сада сре г гна 7 Јер блаженство тамо влада; Где и твојој души места Спрема Божја милост 7 правда ! Перлез Ј 899,

Многе јаде и премноге Трпела си свагда вољно 7 Ма да т’ беше добро знадеш Душа јадна срце болно ! Матер 7 брата 7 сеје миле Хранила си с’ твојих мука . . Ти им беше анђ’о прави 7 Ти им беше десна рука! „Све за дужност!“ то ти беше Живот цео 7 делање сво . . Са поносом тебе с’ сећа Васколико учитељство ! Збогом сејо ! душа твоја С’ аиђели је тамо горе . . Они тебе Вукосаво ! Мидостиво сада дворе . .

Даница Путник Максимчева.

122

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8