Ženski svet

СЈЕЋАМ TE CE!

(Олги Сиф... е Темишвар).

Сјећам те се момо бајна K’o узора с’нова моји; Сјећам ти се мила гласа, И погледа мили твоји! Што је сунце ведром дану, Кад га плава зора крене, То су исто у срцу ми: Драге твоје усномене. По зори ти, поздрав шаљем, Која данас мило свану: Н. Сад. 11. јула 1899.

По њојзи ти шаљем жеље Твом’ премилом имен-дану! Бог са неба нек’ те прати По стазици жића твога, Нек’ испуни жеље, наде, Срдашца ти ; исжренога! И мене се кад кад сјети, И дубине моји груди ... Вјеруј, љуби и надај се: Мила Олга... срећна буди!!! С....

ОПШТИ КОНГРЕС ЖЕНСКИЊА.

Женско питање изникло је на стаблу нашег века кад и народносно иитање. Оба еу сродна и једно друго подржавају и допуњују. Народносно питање нашло је у женском крилу најздравије и најпоуздаиије плодиште за своје идејале јер се ту задахњују покол.ења најздравијим и најтрајнијим духом народног карактера и поноса. Женско иак питање може опет најбоље да се развија у елободним изворима народне свести. За то, чим је слобода одрешила крила народносног иолета, ускрсла су одмах и женска друштва, која су свој јаваи рад отпочела на уском земљишту општинског, хуманог и нросветног живота, а проширила доцније и нреко ових граница те захватила и пшроке јавне друштвене захтеве и допрла чак до политичних повластица, док га опет јавно мњење није потисло на прави позив, који је положају и природи женске половине својствен, те се данас поглавито развија у границама женске природе и женског позива у породици, друштву и народу. У том оквиру се кретао и рад општег конгреса женског, који се по трећи иут ове десетине састао ове године јула месеца у Лондоиу. Први пут се саетао такав конгрес 1892. год. у Чикагу, други 1896. у Берлину, а ово је трећи у Лондопу. Кроз пет годнна еастаће се опет у Берлину но закључку овог конгреса.

На овим конгресима долазе изасланице појединих женских задруга и извештавају о раду и успеху својих друштава и договарају се, дпта би јошваљало да се ради и чини у корист једне или друге гране друштвене или народне потребе. Осим тога држе предавања о појединим питањима, што засецају у интересе женског живота и њиховог друпттвеног позива и положаја. На овом конгресу је било заступљено преко 2000 чланица из разних крајева света. Биле су ту у великом броју заступљене Американке, јер тамо су женске на свима гранама друштвеног рада и позива изједначене с мушкима, те имају ио томе само у здруженим државама 1750 разних женских задруга, које потпомажу женскиње на правном, политичном, хуманом, просветном и привредном одношају. Биле су заступљене и Индијанке и Китајкиње (Хинескиње) у својим народним ношњама. Китајкиња је по наредби самог свог цара заступала ту своје сестре и преко тумача изјавила, да Европејкиње криво суде о китајским женама, ако мисле, да су оне на ниском ступњу образованости; она тврди, да и Китајкиња уме да се одушевл.ава за опште народне и друштвене интересе и да и она уме да привеже уза се мужа и садруга свога. На конгресу је председавала гроФица Избет Аберден (Ishbet Aberdeen), која је у свом леиом поздравном говору изјавила, да су женске биле до сад упућене, да

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ.

135