Ženski svet

смо, хвала Богу, доживели, да у једпој годипи славимо шри кулшурне славе само на једној иросветиој грани и шо на оном ређем иољу, на женском вишем образовању, јер све шри ове чињенице радом и смером својим ходиле су иутем вишег културног иолеша међу нашим женстш нарашшајем и сиремали су народу за минуло чешврт века знашан број образованијих, родољубљем и хришЛанским врлинама ирекаљених Срикиња, које Ле шек у будуЛности да ионесу илода у бољем, карактернијем п илеменитијем нарашшају. Али у овим ретцима свраЛамо иажњу ианчевачкој сри. виисој девојачкој школи, која је навршила 10. (22.) нов. о. г. четврш столеЛа свога илодног делања и иозивамо народ, а особишо женски иол, да се на граници ирве четврши сшолеЛа, из живоша тог иросвешног храма иоклони свима онима, који су привредели шшо тој усшанови; и довикујемо:

Ћека је слава насшавницима шога завода, који су гблеме труде залагали у том кулшурном иослу, а највише нека је хвала уиравишељу њено.м Joea7ty ПоиовиЛу, учитељици Кашици ПешковиЛевој- и учитељу иевања Мити ТоиаловиЛу, који су иуних 25 година ириносили жршве своје физнчне и умне снаге за добро и наиредак дечице и школе me. Нека je слава и хвала врсној ианчевачKoj ouummm и њеним родољубивим члановима и чланицама у чашронашу исше школе, који су иошиомагали материјалном и моралном снагом раденике школске. Нека ;је вечна хвала оним синовима me оишшине, koju су своју зараду и шековину иоклањали исшом храму, како да му обезбеде живош и наиредак. Слава ианчевачкој сриској вишој девојачкој школи !

ПРВА СЛАНА.

Прва је слана пала, Спржила моје цвеће. Крај њег’ сам сетно стала, Уздах ми к' њему лећс. С’ кривице моје страда Вато ме тако боле. . . Гор. Милановац.

И корих себе сада: Зашто нс. снееох доле ? И боно изустих: рузмариие вити! Туга је за ме голема ова : Нећу се више тобом поносити! Нема ншпта од мојих еватова.

Јела М. Луњевица.

НА ПОМОЛУ НОВОГ ВЕКА.

Јесте ли кад гледале, моје миле Српкиње, тврду камениту стену, што се уздигла на пространој обали морској ? Јесте ли гледале како стратина сила морска јури љутито к њој, да је свали, да је разбије и у понор повуче? Као са стеном том, исто је тако данас и са Српством; све се силе људске наиериле на њ. Но Бог је ону стену тврдо усадио и у стеније тврда нада, да ћеје носле сваког таког љутог нападаја. божје сунце милостиво погледати, својим топлим зрацима загрејати и осушити оне сузе капљице, које су неиријатељски вали нанели стени беснилом својим. Оваке ми се мисли роје на помолу новог века. Пет столећа одолева Србин на-

падајима и божја га је милост очувала до наших дана. Но данашњи дани канда су тежи од прошлих векова, јер се. иоред Физичке силе, диже иа њега нова, културна сила, која је снажнија од Физичне, те смо дужне сад, и ми Српкиње, да станемо у редове убојне, да заклоштмо бар оне прве ударце, који су се устремили на пород наш. Ми, истина, иисмо у стању да у потпуном смислу пратимо светски и политички живот, нити смо у стању да разумемо све светске догађаје иа да их одабравамо или осудимо. Није намтоли позив. Али једно има што нотпуно и добро разумемо, а то је, да су нам натпи српски осећаји јако иовређени. Што год имамо мило и драго то нам

178

ЖЕНСКИ ('HKT. 1 g