Ženski svet

цама, у којима је вриједна рука још вриједније домаћице спремила сву удобност аа тихи одмор својим радинима, који се иреко цијела дана куцаху у зноју неуморно држећи рало и иодвикујући своје драге вбке ... Одмах испод сеоца пружа се недогледан низ узораних н.ива. ио којима већ тихи поветарац милује и .љуби млађано класје, а оно се тако мило повија и мази, као гиздава мома у блаженом наручју свога драгана ... . Тамо опет красне ливаде нокривене нађикалом травом ставилс се у доетојанствену иозитуру и тихо гледе на убаво језерце, о чије ее плаветнило разбија дивна мјесечина у безброј кристалних боја... Пода.ве мало, у дивном ланцу иружају се свуд у наоколо красне српске планине, та једина вјековна нрибјежишта сриске сиротиње, које еу закљањајући својим рођеним грудима српску нејач браниле од грабљивих насртача и тиме одхрањивале Српству љуте лавове, који сс доцпнје смјело ставише на браник Вавјетне Сриске Мисли ... Уживајући ову неописану љепо.ту Божје Природе шеташе се лагано млади пјесник широм отвррених ливада ... На његовом челу, испод кога провириваху живе црне очи, виђагне се нека тајна... света туга, која се тако јасно разливаше по евему његову лијеном лицу . . . И опет његова душа вмђаше безбррђ сјајних свијетова, све љепши од .вепшега, све дивнији од дивнијега... И то му занијело младачки дух, обузело мисли, и ом се дао у неку тнху сањарију, а и не опази, како за њим шушти свилеиа хал.пна загоркиње виле... У свом заносу дигао се високо ... високо... Он гледаше својим бујним очима оно, ilito смртну човјеку -није пристуино... гледаше отворено, небо, на коме за сјајним пријестољем сјеђатпе Свемогући Бог .. Његово лице одсјајпвашс тако силном свјетлошћу, да не могаше иогледати у њ. Око пријестоља тек по кад-и-кад назре красан скуп малих анђелчића. Под њиховим пазухом тихо пренетаху мала криоца, док им у рукама блистаху неки тајанствени инструменти, слични његовој ЈГири, уз које својим уммлним гласићима нојаху химну Славе свога Створитеља.. ... У часу, па нестаде му тс слике, и прсд очима му сс указа рај у свој љеноти својој ... Високб дрвеће, ншроко и лиснато иружаше Бое. Петровац , П.јв. 1899.

дивну хладовину... Тајанствено жуборкаше сребрнасти поточић животворне водице, милујући својим сићаним валима цвјетну обалу... Под најљепшим дрветом небесне баште еједи красна дјевица . . љенша је од свију Божијих створења ... .вепша од небеених аиђела ... љепша од џенетских хурија, што их само бујна источњачка машта замислити може ... нај.љенши накит Кожије баште... але.м круне његове ... Сирома пјесник гледа и не треићс; а кроз душу му провиру најњежнији оејећаји што их небо даје. ... Он је видио безброј слика... дивио се умјетничкој изради и облику РаФаелове ~Мадоне“; узносио се чарима Европских љеиотица... али, сад му све то постаде једна црна ноћ, у коју му онај дивни рајски лик унесе жарко сунашце... 11 пламен осјећања, ггламен чежњс обузе му срце, душу, мисли и крв... И у том на/гренб.м заносу младачке душе он се затресе, п строношта се... у наручја своје драгане, чији му се лик ргледаб у небу.... На дивној нољапици, обореном главом у криоцу своје драгане, он гледаше небо, рај,, Бога... Н све му је то драго, све му је то мило. али су му још милији оии страсни пољупци, са којима га обасипл.е срећна драгана.... Снага њеинх пољубаца, дах њезине душе оживн га снова, н он се лагано уз њену ирииомоћ придиже. Растра очи, разибра гдјс је, п ногледа небу... . Видио је нлави свод као и други смртии; но њему сс блистају сјајис звјезде, и сјајиблијеђани мјееец као и пријс !... А Бог, iip’jecTO, рај V. .. Све се то c.iu.io у њену слику... у њемо мило лице... у њене плаве косице, и у и.ене мирисаве груди... Сретан и блажен иодиже понова очи к' небу у којима бијаше иеказано витне хвале, више благодарноети Даровател,у, него у свима оним стихирама, што их у све девет гласова тисућс скромних кадуђера и молитвеника сваког даиа гаиљу пред пријсстоље Свемогућега. II ионово ее отвори небо над главом блаженог ијесника и његове драгане. и благослов Божијп нропрати њихове слатке шм.унце, који тихо и заносио одјекиваху кроз н’јему поноћ, као звучна лира п јеникова....

Богдан-Крајишник.

fip. li Женски ćbeT.

185