Ženski svet
| | , |
. ромашне дјеце
96. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.
српске аутономне школе, а о Божићу 6 дјеце, те је у ту еврху потрошио 170 Фор.
Осим тога уживале су мјесечну потпору 5 удовица Српкиња пи 8 ученица; овдје нису урачунате своте, које су у једанпут издате.
Задруга је имала у 1899. год. 1 добротворку. 20 оснивача, 114 ред. чланица, #6 потпомажућих/ чланица, 39 потпомажућих чланова; свега 220 чланова.
Послије тајникова извештаја, извијестила је гђа благајкиња о стању друштвене благајне. У прошлој години било је прихода 1480 Фор. 06 новч. а расхода 958 Фор. 30 новч. те је сувишак био 411 Фор. 16 новч. На предлог управног одбора закључила је скупштина, да се од сувишка дода 400 Фор. капиталу, који с том свотом износи 2000 Фор.
У име ревизионог одбора извијестио је тајник, кога је исти одбор опуномоћио, послије чега је екупштина подијелила управном одбору апеољуториј.
На. темељу ·штатута.. екупштина је обавила изборе, те је на предлог кандидационог одбора акламацијом изабрала за предеједницу преевијетлу госпођу Љатинку бароницу Живковић- Фрушкогорску, за потпредеједницу гђу Катицу уд. П. Јовановића, за благајкињу гђу Јелену 'Б. Поповић, за тајника г. М. Грујића, у управни одбор гђе: Јелену Јоановић, Филипину Кузминовић, Џаулину Матијевић, Марију Миланковић, Јулијану Михајловић, Марију Руварац, гђиу Драгињу Савић, гђу Јелену Ћук, и гђцу Милицу Ћук. У ревизиони одбор гђе Аделу Бреберину, Ану Петровић и г. Петра Николића.
Затим је скупштина прихватила пред-
лог за прорачун за 1900. годину.
Пошто је за промјену штатута био
довољан број чланица присутан, то је скупштина прихватила предлог управног одбора.
Редовна чланица гђца Милица Ћук поздравила је мисао о оснивању панзионата бираним својим подужим говором, а видјело се, да је овај лијепа говор интересовао присутне.
За овјеровљење записника изабрала је скупштина гђе: Ану Радивојевић, Сремчевић и Ирену Турковић.
Тиме је био дневни ред исцрпљен, те је гђа предеједница захваливиш се присутнима на поклоњеном повјерењу дигла сједницу уз поздрав присутних: „Живела предеједница.“ У Загребу је и ове године приређена Светосавска бесједа, која је заиста успјела сјајно у потпуном емиелу. Беесједа је приређена заједнички по пјев. друштву и добротворној задрузи. Програм | је био запета биран, а изведен до крајности екзактно. Осим ијев. друштва, које је својим извађањем показало вјештину оперног кора, судјеловали су' из наклог ности гђца Олга пл. Миковић, концертна пјевачица из Беча и г. Петар Отојановић евршени конзерваториста из Беча свирањем на виолини. Гђца Миковић задобила је пажњу свију присутних својим сонорвим гласом, а г. Стојановић управо је изненадио присутне. Својим евирањем показао је темпераменат правога виртуоза.
Бесједа је била веома добро посјећена. Пошто је неерпска публика ове године знатно изостала, то је ова свечаност имала тип праве ерпске Светосавеке бесједе. Међу осталима гостима био је и г. бан са заповиједајућим генералом.
—————————-е— >>————————————
ТУГОВАНЕА
за покојним винчићем Предрагом.
Имали смо цвијет мио, Љетшши нам је, дражи био, Нег све цвјеће, што га има
У кићеним вртовима;
| | |
А то цвјјеће — то је било Слатко наше чедо мило!
Нема више цв'јетка тога, Вишњи Творац узабрб га;