Ženski svet

98 ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр, 2.

великом). Резање јачих грана у воћке (са сликом). | Нове књиге, — Огласи; — Цена је листу 6 крупа

— Крупни дан и ноћ. растима (са сликам).

— Црв у зеленим лето-

(са сликом). — „Наши помагача у врту. Ко- | рист од баштованства. — Баштени календар. Питања и одговори, — Белешке. — Разно, —

Гранчице за каламљење |

на годину за Угарску и Босну; за Србију Црну Гору и Турску 8 круна, Ђаци учитељеких школа, и богословија у Угарској и Босни добиће лист за 4 круне,'а они у другим ерпским крајевима за 6 круна годишње. ~

о ненае у сетње 4 њ——————

2 6 36 - 0, обоксте о :- Фа

<> ЛИСТАК.

о 5 от одр о он то ке оу

НЕСУЂЕНИНА.

О љетжа мв српожогае шеилавота.

Написао :

Свршене су већ биле велике јесење маневре, и пук, у коме сам био на служби, вратио се, где је стално становао. Као и обично, тек паланчани радознало прате повратак пука са маневра. Овога пута у толико су били радозналији, _или управо да кажем радовали су се повратку пука, што је наш пук у свима извештајима, који су слати појединим листовима са маневара, варочито помињат. Управо он је толико допринео, да је и цела дивизија, која је бранила заузети положај — добила битку... Па и ја као ађутант поменут сам у тим извештајима. Зато су и мене, кад сам пред пуком дојездио у паланку, пратили радознали погледи паланчана..

То вече. требали смо сви. 'оФицири, који емо

се хранили заједнички, да будемо заједно на

РО ТОРЕ Тако условљава, колегијалност, Но ма да

је тако требало да буде, ипак то вече могао је: тди је ко хтео да вечера и да се позабави, а да,

због тога не добије замерку. Повратак је са маневара.. У вароши, при чаши мученице, искупило се · паше обично друштво; пуковски пона, паланачки · адвокат и неколико трговчића. У том смо друштву и вечерали. У оно време, како оно каже наша епопеја „кад винце изиде у лицеа ракија стане беседити,“ поведе се разговор које о чему; о _ момцима и о девојкама. Е тако је и тада било. Моје ме друштво окупило,

вљени јарани 2... Ја поћута мало, накашљах се, па почео да им "причам причу...

Т. И Е Ова моја прича почиње некако - управо да вам кажем .. чудновато... Тек еам евршио први

разред основне школе па и тај сам разред учио

да им причам о мојој несуђеници Миљи. И шта би могли раеста-

_ учење. .

Никола Јов. Сарачевић.

четири месеца. Школа нам била дуго затворена, па је тек у Фебруару дошао учитељ,.; Баш се сећам ка' данас, кад покојни Милетић виче са Триповца : Ај Јово! .. Ај Јово!:.. Дадо ве озовну. | но кмет... дете у школу |. Ја већ сазнадо, све. - О дали је било сретнијег створења на земљи ја управо не знам! Бацао сам капу у вис, и плакао сам, плакао, како то може само невино дете ! Молио сам благога Богу што ми је даровао ту радост, да“ могу бити ђак!... То је моја да. внашња жеља била... Давнашња. . Управо од

дошао учитељ... водите

; тада од када је могла моја мала Кот и

жеље да рађа. .

Кад сам дошао кући, мој је отац већ. био епреман за полазак да ме пише у школу... Мати ме на брзу руку спреми и већ емо били у путу за школу. Свратнемо на Благојеву кућу. И он поведе Веселина... Ја и Веселин били. смо први у ђачкоме | списку записани...

После је настало учење. Први неколико дана дао нам је учитељ на расположење да се упознамо. Било нас је доста деце: веће и мање а

„и девојчица. Ја. сам од њих некако. био одвојио „растом. Њих два три била су ка ија, али опет

за то, ја сам први дана пао нарочито свој деци у очи. Дани у школи пролазили су. Ми смо почели . Прво смо научили правити неке криве црте, па праве, после су дошла слова: аз буки бе... . срицање... Тако је пролазило време. "Једнога дана, чини ми «се све на беле покладе, пок ИолН ве све село код цркве. Младеж игра