Ženski svet

У Новоме Саду, 1. авгугта 1900.

по

) а ВЕЧЕ

У А ИН = у и зла. Ца | СРПКИЊА новоскткиЊА. | |

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. дана у месецу.

ЦЕНА: 2 круне; ва Србију 2'/, дин.

ОРПОСКИ ПРИНРАВНИЧКИ

Добротворна Задруга Српкиња Сомборкиња живо се заузела, да оствари своју лепу и корисну замисао, т. ј. да подигне у својој средини интернат за приправнике,. а кад се временом исти утврди, онда, да се исто то учини и за приправнице, тако нам је бар саопштио тајник исте задруге госп. Јован Живојновић, професор учитељске школе, који се ово дана бавио овде у Новом Саду. |

Нама се не свиди тај начин остваривања те лепе и племените замисли, јер ће тим путем наше приправнице бити потиснуте са те благодети на далеко време, а можда и за увек, јер стварање таког завода захтева големог труда и много пожртвовања како од оних, који покрећу ту ствар, тако и од самога народа; а како је познато, да смо ми Срби бујне нарави, те брзо планемо, па брзо и препланемо, то би чисто у напред могли рећи, да ће наше женскиње, под оваким смеровима бити искључене п са те једине трпезе, коју спремају и постављају саме матере пародне, а то држимо, да би било неоправдано и неправо.

ИНТЕРНАТ У СОМБОРУ.

дар и тај једини извор љубави женске и хришћанске да се ускрати нашим Српкињицама, које полазе натај мучни и тежак позив народних ваепитачица, кад су онеи тако искључене од свију штипендија, па п оних, што народни Фондови издају. Шта ће да чине родитељи, — особито учитељи, које је Бог обдарио женском децом, а немају извора да им спреме мираза за удадбу, који се данас тражи и од ратара, кад затраже себи сапутницу, зар да кћђерима нашим окрећу леђа и матере и њихове задруге које су на заставама својим исписале то начело, да олакшавају својим кћерима спрему за поштену зараду“ То би било издајство на спрам својих кћери и својих сестара.

Ми нисмо противни томе, да се спрема кућица за приправнике, али желимо, да се у тој кућици. коју дижу женскиње својом иницијативом и својим трудом, нађе која собица и за нашу женску децу, која се тамо уче и спремају за исти позив, за који се спремају и сипови наши. Није ваљда право, да се са оног стола, којег украшавају ђаконијама матере наше не пруже кћерима ни мрвице. Неће то тра-