Ženski svet

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

149

нита добротворка, госпођа Евица, удовица покојног Тоше пл. Еремића рођ. Цветићева.

Ова је племенита добротворка до сада из свог скромног иметка, који јој је од покојног мужа остао на уживање, а који је иметак, она својим

трудом и штедњом и умножила —— издала многе ,

прилоге на разне племените цели, а и многу невољу ублажила својим прилозима, како својих сродника тако и својих суграђана, а то све по оној нашој пословици: „Што пружа десница, нека не зна левица“.

Како су јој, по вољи божијој, деца за рана поумирала, то је она у више прилика говорила: Кад ми је Бог, моју рођену децу к себи узео, то сам наумила, да мој иметак, за живота расподелим на корисне установе, од којих ће имати користи, мој мили Српски Народ и деца му. Па што је, више пута напомињала, то је ових дана и учинила, својим расположењем.

Између поклона које је одредила сродници-

ма својим и свог покој. мужа, учинила је теста- | мир во дуг живот.

ментално расположење, да се после њене смрти, на годину дана, са каматом изда главнина: Српском Учитељеском Конвикту: 1200 круна, Српској Гимназији у Н. Саду 400 круна, Српекој Матици 400 круна, мартоношком ерпеком школском Фонду 1000 круна. На одевање мартоношке сироте школске деце глав. од 400 кр. камата. Поред овога оставила је ерп. правосл. црквама мартоношкој, ст. канишкој и чурушкој по 1000 кр. у којим црквама да се сваке године о ев. Јовану по смрти добротворке држи парастос за покој душе племените добротворке и покојног јој супруга и њихових родитеља,

Усљед овде напред наведеног расположења, ове племените добротворке, а на коју би се могле угледати још многе имућне кћери нашег народа, те по могућству допринети напретку и бољитку нашег народа, — сматрајмо за своју пријатну дужност, пожелити од Бога и на даље. овој племенитој добротворци, крепко здравље,

АЕ

.-о-е 6 9 • • -————=====

ЈА НИСАМ ПЕСНИК |...

Ја нисам песник духовит, нити сам геније, Да ми силна песма искре пламенова, лије,

Ја опевам старе бајке из срећнога доба, |

И таштину худих људи што вире из гроба. Не; песник сам, што изливам осећаје евоје, У грудима мојим што све у јецању роје. Имаће песника изразит мисли силније,

Који ће певат: лешше и слађе и милије.

Ја опевам само јад и црну тугу моју, Патње, муке и страдања, тајну чежњу своју.

Ср инв

Јан. Николић.

РАДЊА ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРИКИЊА.

Митровица.

ТУ. редовна главна скупштина „Српске женске добротворне задруге“ у Митровици, одржана је 6. (19. Фебруара 1900. год. у 27, сата после подне, у српеком есконтном друштву.

Пошто се искупио довољан број чланова, поздравила је председница присутне чланице и и прогласила скупштину за отворену. Скупштина је одала помен умрлој чланици својој Даринки Марић а затим је тајник поднео скупштини извештај одбора о свом раду у минулој години, коју је скупштина усвојила.

х

Задруга је добила у год. 1899. једног оснивача са прилогом од 25 Фор. Боку Савића. Број редовних чланова порастао је у години 1899. са 18 те је имала задруга 108 члана ; број потпомажућих чланова порастао је са 14, те било

кбнцем године 28 чланова са уплатом 89 Фор. 50 нов. Милостиње овдашњој сиротињи издато

је у минулој години 201 Форд за огрев сиротињи о Божићу 24 Фор. српској женској добротворној задрузи у Загребу дато је 50 Фор. за, оснивање панзионата; за подизање православне српске цркве у Сантову дато је 10 Фор. По-