Ženski svet

Бр

својих у чему год грешна, на име у томе, што је човечанство лакоумној, еротској атмосфери доба поганичког повратила, а то се нарочито по Талијанској опажа. Гдекоји историчари доказују, да полазна тачка и крсташких бојева беше љубавна пустоловина неколицине витезова.

Колико то доба и не таји своје лакоумно појимање, показује и ношња одела по талијанским градовима, које је више само вештачко, али не мање бестидно, но

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Стр. 168.

одело грчких статуа. Неки талијански свештеник рекао је гледе тога у једном свом говору: „СОтид ме је тек и описати одело то, које ви на очиглед целом свету усуђујете и носити; те све да и нисте грешни у лакомислености, лукавству пи осталим подлостима, већ и само то одело вас проклететву гања; ако би на име други и могао носити, но који је у гресима тим огрезнуо“ | (Свршиће се).

ЈЕСЕЊИ СУМРАН,

(По МАЂАРСКОМ).

Тихи сутон јесење вечери.. Као сладак сан се њија ! Шалпатом се тихи гласак носи, На крила се ветру евија!...

Бледа сенка јасном месечином, „У води се мије доле; Перлез.

пе

Кроз звездице, те очице јасне Господ гледа одозгоре!...

Повија се шевар, — жбунић дрхти А травица ко да проговара Шапат, трепет молитвицом Као да се сада ствара...

Даница Максимчев, рођ. Путник.

0 ЖИВОТУ ЖЕНА У СРБИЈИ.

— ОСКАР ГЕЛЕР=) —

__У целом образованом, модерном свету игра данас велику улогу „женско питање“; то је прва тачка у програму друштвене политике, која задаје доста посла даровитим умовима. То је питање, које сваком приликом долази на тапет, било да је реч о припуштању женских слушалаца предавању каког професора, било да се ради о активном или пасивном изборном праву; препире ли се когод о уветима опстанка или доноси ли ко нове назоре о овој или оној друштвеној тези, — — свагда се враћамо жени, која можда никад није била, така »ртепшете атпопг« као баш у нашем добу. Колико су оправдане тежње и захтеви женобораца обојега пола, нека расправе други, — а ја ћу повести те браниче „потиштенога рода“ у земљу, где жена не зна

ж) Овај красан опис ивашао је у Рајхенбершком „Ретћзоће МоЈЕвлењцаа“. У нашим данима разочарања, угодно је читати, како туђин лепо суди о једној утешној појави у нас. Можемо бити захвални писцу, који с толико љубави и разумевања уповнаје туђ свет са српском женом. — Прев.

ништа о модерним прохтевима еманципације, па живи ипак веома сретно. Та се земља зове Србија! И баш о српској жени писано је много неистине.

За време свог чешћег боравка у Србији имао сам прилике, да познам живот српске жене као жене п матере, и ја тврдим: Србији може човек завидети на жени,

Србија је пре многих година учинила погрешку, пославши многе младиће у туБину, да се онде васпитају. Онде се помешаше с нечистим стихијама, те донесоше дома отровни дах анархизма, који је попретио да ће окужити друштвени живот и почео стварати настране жеље.

Него из самога српскога народа не

_ће никад ни довека букнути силовита екс-

плозија, јер Срби су живахан и весео, али веома мирољубив тежачки народ, који верно држи са својом законитом династијом, помажући радо и вољно мирну и постепену развијању земље. Србин зна врло добро, да је његова земља богата; па и ако се то богаство досад није црпало онако, како