Ženski svet

/ а

Фр. 5

кума ДаФина попадија, па ујна Милица, па стрина Катица — не емемо за главу ни једну изоставити из породичног савета.

Онда се бар недељу дана већа о томе, оће ли се допустити „момку“ да дође.

Момку — брр — већ кад чујем тај израз доста ми је!

Па тек кад дође! Е то је ужасно! Тек ће тетка Јулка онако преко наочари: „Баш Фајн момак! Види се, да има воспитанија!“

А стрина Катица: „Е па није чудо, из какве је куће! Та то је богатство није шала“.

А ујна Милица: „Па, како ти се свиди, Ленчице !“ ~

Ја слегнем рамени а тетка Софија почне да слади: „Каже ми кума Савета, да држе и пединтера. Имају и каруца. Шта мислиш, док се станеш возити на четир коња, а7

Ја опет слегнем рамени.

На то ве окрене тати: „Гледај ти шогоре, свршавај ту: Така прилика неће вам се скоро јавити. Та живиће као грофица, неће морати ни прета помаћи“.

Као да је мени до тога стало !

Тата се шета по соби и не говори ништа, а мама — ох мама! Топи се у сузама а у ми селима већ даје благослов,

До сад ми је још увек пспало за руком, да покварим — али сад, шта ћу сад

(Скочи). Не — нећу — ни пошто !

дар се ја баш морам удати тако — тако без појезије — тако по шаблони7 (Плачевно). Зар баш ни мало романа да не доживим 2 Друга, се бори за своју срећу — родитељи се противе — ах, како то мора бити лепо, удати се против воље целе породице !

Па зар баш само ја да не доживим ништа 2 Не, — и по сто пута не!

Ја сам се већ једаред решила да се нећу удати за онога, ко ме проси по проводаџији и то ћу одржати.

Моје је начело, да ћу се удати само за онога, ко буде прво мене џшитао — јер се та ствар само мене тиче, па крај!

Да, господине Иване!

(Замишљено). Ко би се од Ивана томе надао 2 Пошље он лепо јуче кума ДаФину да ме проси — а мени ни речи!

Шта мисли управо тај човек 2

Мисли валда, да ћу ја једва дочекати, па ћу тек онако по обичају: „Па како тата и мама наредеј“ у

КЕНСКИ СВЕТ. 41.

И то ми се зове млад човек! Заједно смо

одрасли — први суседи — сваки је дан код нас и онда он шаље проводаџије !

А — ја сам то све друкчије замислила ! Држала вам, да ће тата и мама бити противни — да — да ће он мени рећи — но — џа рећи ће ми, да — да ме — љу — ах, могао би ко

чути! Па на последак, то није ништа страшно ! То се каже девојци у такој прилици.

Па онда тек да ме је запросио. А тата да је рекао: никада! А мама — мама би по обичају плакала и удешавала и тати и мени. А ја — ја бих му се заклела на вечиту верност, борила бих се с њиме заједно — тата би на последак увидео, да нема куда, да ми не можемо једно без другог живети — и благословио би нас (тужно). Да – то би било врло лепо — одвише лепо !

Место тога — он је тако прозаичан, па шаље проводаџију. Поручује колико ланаца земље има — ах — и баш зато нећу поћи за њега,

Нећу — из начела! (Пауза). |

Волела бих само знати, како је изгледао, кад је чуо оно „не“ !

Каже кума Дафина: „Сирома, момак, стао као укопан, пребледио као крпа, па не може да верује“.

Е — ко му је крив! (седа). И сад је свему крај! Он ће се за кратко време оженити другом — аја — ја ћу се у пркос удати за другог!

Ма (кроз сузе) ма — да ми је жао! Баш ми је жао!

Каже кума: има он те каквих партија, које ће једва дочекати да он макне малим претом па — па (кроз сузе) на част му! Ја — ја ипак остајем пр. лом начелу ! (Пауза, чује се куцање).

Шта је тог Неко куца! Куцајте само сви редом, мене не видесте!

Још куца! Ко то може само бити 2

Валда мама 2 (С осећајем). Сирота моја мама, наплакаће се док не дође онај прави. (Приђе вратима). Оде! (Извади лагано кључ и вири кроз кључаоницу, тргне се). Ах! (Потрчи напред). То је он! Шта ли оће само2 (Чује се куцање). Па докле ће трајати то куцањег (Виче кроз кључаоницу). Манте ме на миру ! (Ослушкује) Шта 2 Само на једну рече Па зар вам нисам јасно казала, нећу —- нећу! Но 2 (Ослушкује). Да ми кажете збогом 2 Па збогом — збогом! (Оелушкује.) На далеки пут 2 Шта рекосте > (Ослушкује). Куда 2 (Уплашено). Свемогући Боже! (Одскочи), У Кинеску! Та — та то није могуће — ја нисам