Ženski svet

Рини

РЕРЕ

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 5. А 61. СВБЈАМА НРЕКО САВЕ, (Посвећено „Женском Свету“). Драге сеје преко Саве, Ваши труди посејани Дајем песму вама, Добар род ће брати, А коме ћу песму певат' Јер ће сваки Србин прави Кад нећу сестрама. Поштовал" вас знати. Читала сам „Женски Свет“ А ја кличем, ах! одавде, Из вашега краја, Преко реке Саве: Читала сам ја одавде „Сеје миле, рад'те даље Из нашега раја; „И будите здраве! > Дивила се томе труду, „А Бог добри за то ће вам Који ценим много, „И награде дати; Посветих вам ову песму, „Творац ће вам снагу, срећу Кад друго не мого'. „И радост послати. Но вас молим, рад'те мудро, > „да то, сеје, уздајмо сб И ко до сад вољно, „У тог вечног оца, 0, радите ви и даље, „Па радимо неуморно Рад'те неуморно. „И славимо творца |“ Београд, 1900. 5 Јета.

СРПСКИ ДОБРОТВОР ИСИДОР ДОБРОВИЋ.

Приликом овогодишње главне скупштине Српске Банке одредио је познати српски добротвор г. Исидор Добровић из Дарувара опет две

хиљаде круна у еврху да се шаљу ваљани“

ђаци из Славоније у свет у шегрте на изучавање свакаквих, ваљаних и корисних заната.

Уз Добровића придружи се одмах и одлични трговац г. Ђорђе Јагнић из Пакраца исто тако са две хиљаде круна, а остали пријатељи који се затекоше у том разговору споразумеше се између себе и намакоше и од своје стране још трећу хиљаду Форината у исту сврху.

Исидорова љуба, госпођа Кристина, као што емо читали ових дана, положила је у исто време добротворној задрузи Српкиња у Загребу хиљаду круна за оснивање српеког девојачког панзијоната, који ће се можда отворити још ове или идуће године.

У Срба беше одувек племенитих људи и великих добротвора, који су чинили колико су могли и како су умели, који су нам подигли и одржали наше народне установе.

Досад су нарочито стипендије оениване за велике науке и школе, а Добровић даје чисто нов правац. Он почимље из темеља, сасвим одоздо. ·

Док се један доктор постави на ноге треба, десет хиљада Форината, — вели Добровић, — а

том сумом може се из ништа доћи и упутити толико стотина шегрта. Ти шегрти гледаће свога посла, журиће се, тећи ће и стећи данас сутра, па нека они онда школују, дижу своју децу навише,

Добровић хоће из темеља, хоће да помаже многој сиротињи, да јој скида мрену с очију!

Ево шта вели „Привредник“ у 2. броју од 1900. године о нашем врлом, али ) старини :

скромном

„Пратећи будним и живим очима животи јаде свога народа, особито у горњој Славонији, | дошао је до увјерења да се не могу и неће тамо поправити прилике српског народа, док се не подигне опет ново, чило, ерпско, занатлијско и трговачко кољено.

И отац му поче од малога као лицитар, послије као трговац. И он се подиже из ништа од шегрта, а данас је угледан и богат трговац, који данас већ обилато помаже за живота сваку српеку ствар. Меидор зна и вели: ако хоћемо да се окрене на боље, треба да се омладина одаје занату и трговини. Али како ће сиротиња, јадна макар и у шегрте, кад не зна какои куд, кад нема чим 2 Намјештање дјеце, уз то нужна писарија, управа и т. д. скопчано је са великим трошковима.

· Муку ту ето и разумједе и познаде и осјети