Ženski svet
У Новоме Саду, 1. октобра 1901.
Год. ХМТ
4 • Ф 4
У љо а
занима 2 Њ и | ||
ЈЕ ај
Ми, Ф МА“
СЕ Ф би Ф ћу би | 42 (У (оф с ми из горе а а О гттн| |
ју
1 Цу Це
Сваког :.
ИЗЛАЗИ: лана у месецу.
2. круне; ва Србију 2:/, дин.
ЗАДУЖБИВА НЕТРА КУЛИЋА.
(Свршетак).
Из „Последње воље“,#) новог и великог добротвора народног г. Петра, Кулића из Митровице, која је у прошлом броју нашег листа приказана, истиче се најчи-
стије она тежња, коју су у последње доба,
многи наши књижевници и мислиоци очито истицали, а која води другим правцем но што су ишли досадањи народни добротвори. Колико год имамо наших добротвора из пређашњег доба, а хвала Богу доста. их је знатан број, махом су остављали имање своје на штипендијске цели; у почетку на гимназиске, правне, Филозофске и лекарске струке, доцније на реалце и техничаре, а тек мален део на богослове и учитељске приправнике. У најновије доба почело се мислити и на економску, занатлијску, трговачку и обртну струку.
Али сви, без разлике од Великог Саве Текелије, до заслужног Барона Милоша
Бајића, радише и мислише једино п исвљу-
7) Примећујемо, да је тестатор накнадно издао кодицил (додатак), којим је протумачио своје речи и ивриком изјавио да намењује своје добро само српској православној женској деци. Ур.
чиво само на мушко потомство. О женскима и женској деци, није се ни мислило. А то је сасвими природно, јер се оне, до најновијег доба, нису ни примале на више науке. Тек од како се међу напреднијим народима почеше дизати јавне школе за више женско образовање па поникоше и у нас о народном трошку у Нов. Саду, Сомбору и Панчеву наше три српске више девојачке школе, појавило се међу нама Србима неколико добротвора, и добротворкиња, који су своје дарове принели тим заводима, у тежњи, да им осигурају опстанак.
Па све то, што се чинило и што сеп данас чини за мушки, а у најновије доба и за женски подмладак, све то иде смером за духовно више образовање, за виши културни полет једне и друге половине нашег друштвеног живота; а ова задужбина, што ју оснива наш најновији добротвор, Џетар Кулић, води другој цели, води привредном пољу, куда нагиње у данашње доба претежна страна људског друштва, а које је уједно и најсигурнија подлога оној првој културној утакмици! При-