Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ.

54.

ПРЕДАВАЊЕ Г-БЕ ДАНИЦЕ БАНДИЋКЕ У ВЕЛ. КИНИНДИ

(у недељу 4. (17.) марта 1902.)

Врлоштоване Госпође поштовани присутнљ !

Кад промотримо, колико је који народ напредовао у науци, вештинама и књижевности, колико се развила народна индустрија, кад упоредимо број писмених са бројем неписмених ми добијамо слику просветног развитка тога народа.

Опће је познато, да нису сви народи једнако напредни. Колико ће који народ напредовати у просвети зависи од политичких околности у којима се налази а тако исто и од пријемљивости самога народа, од материјалног благостања па и од поднебља.

Народи у сретним политичким и материјалним околностима који имају да се боре за опстанак са спољашњим непријатељем а уједно и са тако исто опасним унутарњим непријатељем, са материјалним тешкоћама, и незгодама.

Џа и они сретни народи, који имају све услове за просветни напредак не обрађују све гране просвете једнако.

Док су једни достигли највиши врхунац научног образовања, други се одали неговању вештина, индустрије или разним гранама књижевности. Док се у мирних мислилаца, Немаца, развија Филозофија, у Енглеза и Американаца напредује техника и електротехника а у плахих Француза и озбиљних Руса развијају се све гране науке подједнако.

Оликарска и вајарска вештина најлепше се развила под вечито плавим небом лепе Италије, куда и данас врве уметници свију народа да се одушеве на савршено лепим творевинама старог и средњег века.

Музичка вештина Чеха и Талијана далеко надмашује друге народе.

Драмска књижевност се најбоље развија у народу, чији је друштвени живот потпуно развијен као у Француза или је на прелому политичког или породичног живота, као у новије доба у Норвешкој и Русији.

Лирско песништво цвета у народа пуних нежних осећаја, као н. пр. женске песме у нас Срба.

Еп јуначки спев, развија се у народа,

далеко су надмашили народе,

који се боре за своју слободу и опстанак, те имају и својих народних јунака, зато је у нас Срба народна песма и достигла таку висину, да је остала јединствена и недостижна.

Приповедачка књижевност, новела и роман, подједнако се развила у свију културних народа, само је у сваком народу задржала карактеристичне црте тога народа. У ново. доба Руси су одржали победу као приповедачи. Школство и писменост није увек ишло упоредо са развићем осталих грана просвете. Док се у образованог сталежа подигла наука. књижевност и вештине до највишег степена савршенства, сељачки и раденички свет остао је сасвим неписмен. На пр. у Француској у прошлом веку врло је мален број основних школа, нарочито женских, и тек у новије доба се подигао довољан број основних школа. Богати Американци су у том погледу надмашили све. А и ми Срби смо у том за кратко време лепо напредовали.

Народна индустрија, као битни чинилац у историји просвете, тек је у прошлом веку задобила оно важно место, које јој припада. И њезин развитак зависи од народних особина. 'Тако су Талијани правили најбоље виолине, Енглези праве најбоље машине, Немци су у средњем веку припознати дрворезачи и уметници бравари, Французи и Талијани драгуљари; код већине словенских народа женске тканине и женски вез на лепом су гласу; српски ћБилимови са своје лепоте уживају светска гласа.

Далеко би ме одвело, кад бих и даље и испрпивије говорила о просветном развитку кулдтурних народа. Ово што сам навела нека служи за доказ, да развитак просвете у једном народу зависи највише од народних особина материјалног благостања и политичке независности.

Осим горе наведенога има још један важан чинилац који је од великог утецаја на развитак просвете а то је положај, који заузима жена у породици и у друштву.

ФКена сама врло мало ради на разним гранама науке, вештине и књижевности, али у толико је већи посредни утицај њезин на развиће тих грана просвете. |

Зена живи у породици. Има ја авио и

део свога рада посвете јавност