Ženski svet

66. ЖЕНСКИ

Задруга се побринула, вели, за оспособљене и изучене учитељице за те радове.

Тако ће та задруга овим прећи на ново поље и повешће наш женски подмладак на поље рада и привреде, које осигурава опстанак и бољу и срећнију будућност женском подмлатку и самом народу.

СВЕТ. Бр. 5. Наше Кикинђанке су најстарија задруга на овој страни, њима и приличи, да поведу коло у овом правцу, куда јатомице врви данас мушка страна а за њима ће, уверени смо, поћи и остале сестринске задруге, те их цоздрављамо и честитамо.

ПОБРАТИМУ ИСАИЈИ МИТРОВИЂУ. _

Џружио ви ми своју братску руку | Да ме поведеш путем поља славна, Уложио си сав труд и сву муку, Да и ја једном Теби будем равна.

Ма да си знао, да на путу томе Кроз много трње ваљаће нам проћи, Ал тек за љубав младом срцу моме Све ћеш прегорјет и до еврхе доћи. Каменска, 1902.

Ја немам речи, којим да Т' искажем Захвалност, што ми пружаш помоћ Твоју,

Тек уз Твоје срце и своје прилажем Сестринеску љубав дарујућ Ти своју.

"А пјесме своје — ту нејачад своју У ловор вјенац од сад ћу да слажем, Да окитим њиме милу главу Твоју Захвалност своју тим да Ти искажем. Милка,

једна од унука побратима виле са Папука. ;

ЗАДАТАК ЖЕНСКЕ ИВТЕЛИГЕННИЈЕ У НАРОДУ.

Говорио 3. (16.) марта 1902. год. у вел.-кикиндској Српекој Добротворној Женској Задрузи ЉУБОМИР ЛОТИЋ, срп. нар. учитељ.

Бурна прошлост нашега народа ударила јб жиг својих последица и на сву потоњу будућност народну. Долазак Турака у Јевропу; тужна пропаст на Косову пољу; истурчивање српске властеле и госпоштине; сеобе Срба у ове крајеве, које почеше већ после 15 година након косовеке погибије, на име 1404. године, кад се првил досељеници Срби настанише на Чепељском острву, где их угарски краљ Жигмунд ослобађа од плаћања царине и тридесетине, а 1428. год. даје становницима Срп. Ковина два села у дар и даје им право, да они сами себи могу судити: даље, на скоро за тим, сеоба под деспотом Ђурђем Бранковићем, који добива десет веома знатних градова угарских у властитост и би признат за угарског магната, с правом, да може имати удела при донашању угарских земаљских закона; па сеобе под Стеваном и Змај-деспотом Вуком Бранковићем и кнезом Павлом Кињижијем, све у истом 15. столећу ; за тим 1690. год. велика сеоба српска под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и у 19. веку под патријархом Арсенијем Јовановићем Шакабентом, те велика, сеоба Срба из Поморишја у Русију у половини 18. века, када се одселише тамо баш најодабранији слојеви на-

родни — цвет тадашњег поморишког Српства : -– све то су само мала имена оних великих трзавица, које су у народу настајале приликом изређаних догађаја и сеоба. И кад имамо у виду

и то, да је наш народ и у овим новим краје- _ _вима био у вечитим немирима и вечитој борби

са силним Турцима, који су и Угарском. преко 150 година владали ; па онда, да је и после очиш-

ћења ових земаља од Турака сведо у данашње

дане морао и мора да води борбу за очување датих му народних повластица и права у црквеношколској самоуправи му: онда ће нам се очигледно истаћи пред очи, кико управо ни мало мира и времена није имао наш народ, да се поступно развија и подиже и унапређује у имов-

ном, просветном и моралном погледу.

Иетина, и крај свих ових неповољних прилика, ипак има на много страна лепих знака народног нам напредовања на сваком пољу, што све повире из оне основне, носломиве снаге на:

родне, коју ни све недаће, ни сва искушења не

могоше затрти ни уништити. Тоје она снага, које има само у оним народима, који и највећа зла

и искушења могу да издрже и опет да остану 2

и живи и подобни за живот и за напредовање.