Ženski svet
|
) 88.
тог времена у његову току задржати и прекинути његову свежу струју, која ће препорођај произвести у људском друштву, препорођај, каквог још није историја забележила.
Дух времена је вековно ропство укинуо, дух времена ће народе на културном пољу ује динити, дух времена ће и другу половину човечанетва подићи и еманципацију женекиња про извести у онаком правцу, који одтовара узвишеној задаћи матере човечанства.
На дело, дакле, драге госпође и кћери, пека, нам наше задруге буду културни подстрек за подизање српске жене и српске породице, те да нам се тако једна са друге слави, а српски народ свима, кано оно плаво небо звездицама !
На завршетку су приказале ученице сршеке више девојачке школе четир живе слике: зиму, пролеће, лето и јесен. Деца су (била богато ипскићена цвећем и приликама сваког овог доба, а јесен је приказала српску бербу у Фрушкој Гори, која је зачињена складном песмом и лепим сремским колом уз гајдаша.
"Публика је била усхићена п сваку песму и слику поздрављала ташпањем и веселим усклицима: живеле !
Слике је ове приредила г-ђица Јелка
бЈЕТИ МЕ СБ
Сјети ме се: “
Када сјајно сунце гране И озари све топлином, Све засјаји наоколо, Замирише са евјежином.
Сјети ме се
ЖЕНСКИ СВЕТ.
=>
!
Српкиња,
ће. 6 Лујановићева, учитељица срп. више дев. школе у Нов. Саду и припада јој хвала и признање за труд и вештину. Њу је у песми испомагао г. Мита Ђорђевић, колега, коме такође припада хвала.
За тим је наступило играње, које се провукло до оевитка другог дана.
Тако се завршила ова свечана прилика, која је раздрагала груди ербинске а улила нове снаге и нове паде у наших које овим даном излетају из оквира локалног рада и патриотизма и дижу се на шире поље, на поље нашег општег народног интереса.
Ми их поздрављамо у том лету и молимо их, да и мушку страну понесу на више погледе свог задатка и да их уздигну из ове низине страначких страсти на поље ошштег рада за срећу И напредан васколиког Српства.
Новосаткиње_ се потрудиле да својим МИЛИМ гостима учине што пријатније бав-
„љење у својој средини, у колико су успели
у том, то ће сами гости пресудити, али их уверавамо, да емо им од срца чинили, што емо учинили.
бјети ме се:
Кад последњи зраци сунца Тамну земљу освијетле; Кад настане ноћца тамна. И изиђу звјезде свијетле.
А моје ће мисли увјек
Уза тебе,
душо, бити, На јави ћу тебе сниват И за тебе жеље вити.
Елна.
~
писмо госпои Оли Костић РОЕНОЈ СТЕФАНОВИЋ.
Дична Српкињо и љубазна пријатељице!
Преко овога милога и цијењенога нашег листа „Женскога Света“ упознасмо се и спријатељисмо се. — Мислим да ће од тада бити четри године од кад читах у миломе нашем листу Вашу вјеридбу са данашњим Вашим гос. супру-
| том, коју Вам ја (не познавајући Вае лично) искре-
+
““
ним и пријатељским чувством, као мојој милој имењачици честитах. — Одма иза тога примих од Вас захвалу на честитци и обасусте ме су хиљаду пријатељекијех израза и осјећаја. Те у све ово времена читајући Ваша мила писма има- · дох прилике да у Вама упознам искрену прија-
»