Ženski svet

Бе. 10.

За ноге. Многи људи пате особито лети, од знојења ногу својих, те или се често ноге израњаве или ударају тешким задајем. Против тога употребљују многи с успехом испрашен тамин, којим повипају обућу или чарапе.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Недозрео парадајс. Често се догађа, да с јесени не може да дозре парадајс, остане зелен. У таком случају ваља ишчупати из корена цео струк с јабучицама, па растрти на суву сламу, па ће лепо дозрети и добити врло пријатан кус.

Како се месо кува. Многа домаћица има обичај, да држи месо дуже времена у ладној води, пре но што пристави. То није добро, јер вода у том елучају истопи беланчевину, која, даје највише хране, те добијамо онда суво месо са врло мало хране. Вода бунарска нема много соли, па она исилаче месо више још него друга текућа вода. У бунарским водама има обично много креча, па месо отврднеи ожилави од тога. А тако бива и са поврћем, кад стоји дуже времена у води. да то треба и месо и поврће држати у води само толико, колико је потребно, да се опере и очисти.

Ако се месо за кување метне у кључалу воду, биће месо сочно али чорба (еупа) ће бити слаба, јер се у јакој топлоти беланчевина, згусне, као и ујајста, кад се метне у топлу маст или воду, те се не топи. Ако се жели, да буде добра и јака чорба (супа), онда ваља кувати месо у води постепено.

Да се кромпир (земљуника) не раствори кад се кува (бари), ваља га прво посолити или у сланој води кувати, па ће остати цео, ма које врсте био.

КЊИЖЕВНОСТ.

Управа Српска Књижевне Задруге отвара упис на једанаесто редовно коло задругиних књига у коме ће бити ови списи:

1. Скупљени драмати Ј. С. Поповића, ев. 1.

2. Јоакима Вујића: „Путешествије по Србији“ свеска П. са картом ондашње Србије и

са сликама ; 8. „Причања Вука Дојчевића,“

сложио От. М. Љубиша, свеска П.

4, „Приповетке Ђ. Јакшића“, свеска 1.

5. „Ускок“, роман С. Матавуља.

6. „Тарас Буљба“, приповетка Н, В. Гогоља у преводу Милована Ђ. Глишића;

1. „Порекло и постанак народа“ од В. Беџхода у преводу др. Драг. Мијушковића.

скупио и

КЕНСКИ СВЕТ.

158.

Умољавају се од те управе скупљачи и повереници задругини, да скупљају претплатнике за то коло, а позивају се и сви пријатељи књиге да се упишу у чланове те задруге. Има на расположењу још свих досадањих издања овог друштва. Добретвори плаћају 150 динара једном за свагда, оснивачи по 10 динара или круна годишње, улагачи по 6 круна годишње, Уплата се шаље или право у Београд управи или г. Милу Маравићу штампару у Загребу (Раса тшеа, ђр. 8). Може се слати и српској манастирској штампарији у Срем. Карловцима. За обавештај могу се обраћати и па комисијонара, г. Николу Кукића, у Загребу (Бепоша шеа бг. 1.)

Календар Матице Српске за 1908. год. П. Нови Сад. Издање Матице Српске.

Матица издаје сваке године шест свезака „Летописа“ свака од 1—8 табака велике 8. Поред тога цо једну књигу ког важнијег делаи још по шест књига: Књиге за народ из задужбине Петра Коњевића, од којих је једна Календар. Ове те књиге добијају чланови Матице бееплатно, а други се могу претплатити на сва, горња издања са 1 круна годишње (у иноземству 10 кр.) На свако коло „Књиге за народ“ е календаром заједно 1 круна (иноземци са 2 кр.) Све ву те књиге богате лепим и поучним садржајем и писане су од наших најодличнијих писаца.

Хришћанин на гришћанском путу, написала Хришћанка. Цена 60 пот. Штампарија Гиге Јовановића у Т. Бечеју. 1902.

Нама је познат писац ове књижице, али кад она крије свога имена, немамо права да га ми износимо. У осталом то и није тако важно, него је важно, шта је у књижици од 41 вел. 8. Књижица је написана у причама и иде за тим, да изнесе чисте хришћанске врлине и да усади побожност у читалаца. Те приче приказане су у идеалним мислима, које ће тешко разумети мање образовани. Но књижица има и други смер. Она хоће да изнесе погрешке, које је писап опазила у књизи „Св. апостол Павле“, коју је написао проф. Милутин Јакшић, а које је лане у књигама, за народ, издала Матица Српека. У колико је оправдано мишљење писца у ове књижице, пресудиће они, којих се то тиче и који су у том послу посвећени.

Православна српска парохија у Добрици крајем. 1901 г. од Максима Вујића администратора парохије. Српска манастирска штампарија у Срем. Карловцима 1902 г. Цена 60 пот.