Ženski svet

НЕ ОДОБРАВА СВЕ

САВЕЗ ПОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Имамо да саопштимо овим путем нашим Добротворним Задругама, да смо добили решење путем мађистрата слоб. краљ. вароши Новог Сада од 1. (14.) Фебруара о. г. под бр. 2592 112. 1903., да нам се нису одобрила правила за Савез Добротворних Задруга Српкиња из области круне св. Стевана, која су од 17 задруга прихваћена хане о Цару Константину и Јелени, а која су децембра месеца прошле године послата путем овд. мађистрата високом кр. уг. министарству унутрашњих послова одобрења ради.

Саопштење овако гласи:

„Преузвишени г. кр. уг. министар унутарњих послова, изволео је решењем својим од 31. јануара 1903. г. (по нов. к.) бр. 136.126// —а ех 1902. одлучити, да се правила, за Савез Добротворних Задруга Српкиња не одобре, јер у смислу наредбе истог министарства од 1875. године бр. 1508 през. ех 1875. не могу се под једним насловом основати задруге, које имају разне сврхе, а народносне задруге могу се само у књижевну и културну сврху оснивати, али ни ове се не могу распростирати на иноземске задруге, па ни на оне из хрватеко-славонско-далматинске краљевине,“

Према томе умољавамо све овостране Добротворне Задруге Српкиња, да напусте ту мисао о савезу и да се свака у свом делокругу креће и опште хумане и културне цели потпомаже у своме месту и својој околини онако, како за најбоље нађе п како према својим материјалним приликама може; а овај ће лист примати и доносити извештаје о кретању и раду тих задруга, те ће тако духовно неговати јединство и споразум.

И ове нас прилике гоне, да наш лист цомножимо већим обимом материјала и чешћом појавом, да се тако својекије осећамо, једнодушније мислимо и у души чешће састајемо.

Како ћемо удесити ствар, још ћемо се размислити, па ако Бог да, да можемо идућом годином, мало јаче залепршати крилма својим и оваким писменим саобраћајем да накнадимо оно, што нам се ускраћује личним п усменим дослуком.

о аиро- • ве ов