Ženski svet
50 ЖЕНСКИ СВЕТ.
Бр. 4.
Из овога можемо и ми Срби извући поуку. И наше госпође, по варошима, стиде се, да иду на пијацу и да саме пазаре што им треба за кућу, пего се ослањају у свему на своје млађе, а млађи се већ
тако обезобразили поступком наших варош- | да изриком траже, кад се.
тих домаћица, погађају за куварицу: да је њихова пијаца. Ми смо еами били у прилици, кад смо чули ове речи: „Молим, служићу само тако, ако је моја пијаца“. И госпође пристају на то. А то значи, да ти мдађи поред лепе плате од 20и 30 круна месечно,
заслуже пијацом још толико. Онда није ни
чудо, што наше имућније и боље куће се породицом од Фи 5 особа троше 500— 600 круна месечно на исхрану. Домаћице веле, мужевима: Мора бити толико, ако ће човек „поштено“ да живи, као да је оно „непоштено“, кад човек п друге домаћице пази на своје добро п не да, да јој се немилице развлачи имање.
Ове околности и ле многог нашег младића да се жени, јер кад чује, да треба само за кост месечно по 5 и 600 круна, у нашој иоле бољој кућп, он се уплаши и мисли да се са 200 300 круна месечне плате не може ни замислити да ће се моћи издржавати кућа, плаћати стан, и поред тога одевати себе и жену, па ако Бог да и децу, те се ратосиља и помисли на женидбу. Тако и имамо све више младих људи, који нам се уочи емеју, кад им
споменемо женидбу, особито међу интелигенцијом нашом имамо све више уседелица, које морају да траже самостална занимања да живе, ако им родитељи нису у стању да обезбеде будућност. А свега би тога нестало или би се у многом поболшало, и ублажило, кад би наше домаћице, из бољих кућа, више пријањале за свој домаћи посао, боље пазиле на своје млађе и саме набављале, што им треба за кућу и домазлук.
Врло је погрешно ехваћање, да ожењен човек више треба него самац. На против, ожењен човек, ал наравно, код добре жене и пажљиве домаћице, много мање треба од самца, а опет да боље пи уредније живи. Кад тога не би било, зар би могли толики наши људи са 2000—4000 круна тако лепо живети и још напредовати, док се младићи самци са толико при-
хода задужују, и поред тога губе здравље,
па често и морал и углед.
Види се ипак, да сав напредак наш зависи од женскиња и да је света она пословица, која вели, што човек мерицом навуче, то жена иапрстком развуче, кад није на свом месту, а кад је жена добра домаћица онда се каже, да је срећа за кућу, да носи мир, благослов и напредак.
Ми молимо наше Српкиње, да се угледају па оваке примере, што дижу кућу, што уносе мир, срећу и задовољство у домове наше, па ће одмах све поћи на боље.
——= <>
ХАРЕМКА.
Као јела витка става, Танка струка око паса, Има очи кб звездице
И румено, бајно лице, Коса јој је као. свила, Њојзи није равна вила.
Зуби су јој, бог и вера,
Као ниска од бисера;
Кад се смеје чок ђулија Као зора да засија;
Ватра сева у очима, · Кад погледа — стреља њима.
Кад се шеће — кб краљица; Блиста миље њена, лица ;
Па каква је љупка, дивна ! На руци јој сија гривна
Од сувога чиста злата,
А она је умиљата.
Ама на што сјај, дивота,
На што њојзи сва лепота,
Кад Зајиду љубав мори,
Хоће срце да изгори2
Љубав плане, па је дражи, —
Њено срце ашик тражи, = Јан. Николић.
А о аое ПИО а и
А