Ženski svet

У Новоме Саду, |. јуна 1908.

Год. ХУШ.

2 круне; ва Србију 2'/, дин.

ДОМАЋИНА У НРИВРЕДИ.

Овострани наш интелигентнији нараштај почео је јачом снагом да се прикупља и прибира око идеје економског рада и правца. Увидео је, да културни напредак не само да зависи него и почива на материјалној подлози, јер где – материјална снага ишчезава, ту пада културан рад, а ту попушта и морална снага.

У том правцу образовало се коло мла- | _ђих људи овде у Новом Саду те приређује | јавна предавања у Српској Читаоници на Сблима, која су прошле јесени отпочела | новим низом.

У том духу уређује се и загребачки „Привредник“, који служи за орган земљорадничким нашим задругама с ове стране и који потпомаже идеју, да се наш народни подмладак одаје што више занатлиској, трговачкој и у опште привредној струци. На тој основи ради и најновији вкикиндески лист „Народни Гласник“, а потпомаже их лепим чланцима и панчевачки „Грађанин“. Види се дакле, да та идеја осваја земљишта у нашем овостраном народу, а отуда се види и то, да је погодна за данашње наше прилике у овим крајевима, где је народ

измешан са страним елементом,

који му.

прети пи бројном снагом и јачом културом да га потисне с ове грудве земље, коју су му дедови и прадедови скупо платили. .

зложен је дакле у свима правцима јакој културној и економној борби, и ако ћеда се одржи, као народ, мора се и спремати за ту тешку и истрајну борбу.

По себи се разуме, да у тој животној тежњи за опстанак не треба да је ангажована само мушка страна, јер није кадра задобити те успехе без своје друге, женске половине. Ако је мушка страна могла и кадра била да извојује слободу и независност двема српским државама, коћемо да кажемо (без Физичког саучешћа женске српеке половине, неће моћи то постићи на просветном и привредном пољу, без ове друге. Шта више, ми би рекли, да су ова два задатка, по превасходству, намењена баш овој другој, женској половини, јер се плодови ове врсте не освајају копљем и буздованом, него интензивним радом и штедњом, а у тим правцима предњачије су увек, а предњаче и данас женскиње. Одавна су казали учењаци првог реда, да је прва и најбоља школа крило материно, а народ је у пословици утврдио, да кућа