Ženski svet

138.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

ЗОРУ КА.

— Приповетка. —

Радивоју Ц. . наједанпут паде на памет, да се ожени. Одприлике имао је педесет година, а поред тога беше власник капитала, који је тридесет хиљада Франака прихода доносио и на који је капитал његова многобројна родбина јако рачунала.

Када је код нашег старог момка ова, сваке хвале достојна замисао, сазрела, наравно да је о овоме известио своје синовце и синовице, који су сада све и сва учинили, само да га одговоре од ове намере. Нежна родбина Радивојева навела, је све могуће и немогуће узроке, који могу наступити са његове женидбе; опомињали су старца на опасности, које могу наступити после изненадне промене начина живота; подеетише га на његово слабо здравље, а највише пак на старе дане његове, али га не могоше одговорити; он св био тврдо одлучио, да се ожени.

Како је имао из чега живети, науми, да узме за жену сасвим сироту девојку, зато почне у најсиромашнијем крају вароши тражити и посећивати сироте девојке. Путем милосрђа, дајући сиротињи изобилно евоје милодаре, доспевао је у ове сиромашне домове, а међу тим свагда је на опрезу био, тражио и испитивао, док до успеха није дошао. Неко младо и врло лепо девојче, којем беше тек 18 година, допадне се Јако Радивоју и ма да је са својом удовом матером у највећој беди и сиротињи живела, науми, да ово девојче узме за жену. Радивој је сада свакидашњи гост био у овој сиромашној кућици и после кратког времена као просилац ступи пред сирото, али лепо девојче и запроси њену руку. Молба му, наравно, не беше одбијена.

— Промислите добро ствар Ленка — рече младожења. — Не бих хтео да у овако важном питању пренаглите.

— Све сам добро размислила,...

— Врло сам богат човек — продужи даље Радивој. — Док живим, сваку ћу вам жељу радо и весело испунити, а после моје смрти пак овигураћу вам будућност.

— 0Ох, не говорите о тако непријатним стварима — упаде живо младо девојче — не наведоше мене себичне намере, да...

— Не видите ли ви, да сам ја за вас стар човек 2

— Напротив, баш за то вас и волим.

— Фаиста, ви сте прави анђео, драга моја, Ленка — одговори Радивој — ја ћу вас за то

| богато наградити. Ви ћете

бити мој прави наследник. Тако мора бити!

— Лепо вас молим, не говорите о том. Загорчавате ми еваку радост — говорило је лепо

| девојче и Радивој ју је послушао.

Радовао се, што је на оваково створење наишао и ве млађаном ревношћу заузео се око

| припреме сватова, који су наскоро и е великим

сјајем одржани. Сретни младожења позвао је у сватове и родбину своју, која се одазвала, нешто из мржње, а нешто из љубопитства. Млада женица обучена у белосвилену хаљину, са венцем на глави, беше изванредно лепа; она је с неописаном љубазношћу предусрела госте и родбину, тако, да ови не смедоше јавно и отворено показивати своју злобу и пакост. Други дан, млади пар је већ отпутовао у Италију и тек после неколико месеци, вратише се кући. Радивој беше потпуно сретан Има дивну и лепу жену, и тридесет хиљада Франака годишње прихода — па шта ће више 2

Али кад дође зима, опака костобоља почне

| мучити млада мужића; морао је лећи у кревет

и Ленка га је с неограниченом љубављу дворила и неговала.

— Ја не знам, мила моја, чиме да ти се захвалим на твојој доброти — рече Радивој једнога дана, погладивши Ленку по образима.

— Та, ја, само своју дужност вршим! одговори жена.

— И не жалиш ни мало, што си се за мене, болеснога човека удала; — започе даље муж.

— Како можеш тако шта мислити2 Та ја сам тако сретна !

— Баш заиста, не мислиш, да сам ја стар према теби 2

— Напротив, врло млад!

— Како си добра! Кад помислим, шта све није радила моја родбина, само да те не узмем! Никада ти не могу ово заборавити, добра моја Ленка! Све имање моје, теби ћу оставити!

— Никада — шапутала је млада женица и клекне поред кревета. — Никада! Ако нас судбина раздвоји једно од другог и ја ћу за тобом умрети !

— Не говори тако !

— Осећам, знам, да те нећу моћи преживети. ИМ Радивој није умро.