Ženski svet

У Новоме баду, 1 новембра 1903.

Год. ХМШ.

при ја: Е у | =

Ф : У - Ф У је = Ф 4 даљ Ми • Џћ бе | |

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. лана у месецу.

ЦЕНА: 2 круне; ва Србију 2'/, дин.

ТА БИ ВАЉАНО САД ДА РАДЕ НАШЕ ДОБРОТВОРНЕ ЗАДРУГЕ СРИКИЊЕ.

Идуће године навршиће се 830 година,

како су на овој страни поникле Добро | творне Задруге међу Српкињама. У току.

тих 30 година низале се оне редом по ве-

ћим местима наше митрополије српске, а у

новије доба покренула се п села те оснивају таке задруге и данас их имамо нанизано у то коло раденица у српској митро-

полији 85, у Ауетрији и Далмацији 3, а у.

Босни и Херцеговини 4, свега 42 задруге, које раде на хуманом и просветном пољу која дуже, која краће време. Онесуу своје коло увукле у најновије доба и девојачка удружења, која поникоше у Нов, Саду, Вел. Кикинди, Вел. Бечкереку, Белој Цркви, Панчеву, Вршцу, Сомбору и Загребу. И тако с овим девојачким удружењима можемо рећи, да имамо данас у подручју Аустро-Угарске монархије 50 женских удружења.

Ово је већ импозантан и леп број женских удружења. Рачунајмо, да у тим задрутама имамо једно на друго 50 чланова, што можемо на сигурно рачунати, то имамо онда 2500 Српкиња и Српкињица, које прилажу и делају за наше јавне потребе. Уз-

мимо даље, да свака прилаже годишње за ове јавне ствари бар 6 К, то принесу оне на хумане и просветне сврхе годишње 15.000 К. Поред тога узмимо у обзир, да свака од тих задруга приреди годишње бар по једну забаву у своје цели и да свака та забава донесе годишње, једно на друго, 200 К друштвеној благајни, то је опет 10.000 К. И тако можемо на сигурно рећи, да ових 50 задруга утроше годишње до 25.000 К на народне добротворне и просветне сврхе. Наравно, да већи део од овог прихода иде на добротворне потребе а мањи део на просвету; али кад се узме, дати од оног добротворног дела иде већи део на одело, књиге, храну и друге потпоре сиротој школској деци, којим се такође посредно потпомаже просветни рад и развитак, онда се може слободно казати, да половина од горњег прихода пде на добротворне, а половина на просветне сврхе.

Но запитаће можда когод, па шта су те задруге урадиле са толиким свотама на просвети народној џ

Урадиле су много, врло много, али признајемо, да има још много да се ради и