Ženski svet
| ЖЕНСКИ СВЕТ. Ре
се задружна готовина која је досада у овд. У оке-банци уложена била, пренесе у овд новоосновану српску кредитну Банку и Штедионицу и тиме документира да јој Српство и српски интереви на срцу леже и пошто то по себи већи сама српска свест изискује да се српски новци у српеки завод улажу и да се њиме Срби а не странци користе. Напослетку је јошито решено да се за задругу набави 5 комада акција поменуте Орпске Банке.
Пошто је седница закључена била, домаћица г. Јулиана Шмиц по српском обичају угости
присутне одборнице разним ђаконијама којом се приликом претресала корисна питања о задружним и друштвеним приликама а затим ве одборкиње опростише од љубазне домаћице и са пријатним осећајима и задовољством својим кућама разиђоше у тврдоме уверењу да су својим пестављеним смеровима по могућности задоста учиниле и да ће поред овако лепе постојеће слоге и одушевљења свију задругарица за добротворним радом све више напредовати, и што већу пажњу овд српског становништва према њезиним племенитим установама придобити.
а __-=
ЈЕЛИ. — ББВСРАЋ
Из твоје песме, Српкињо драга Што си нам слала на Бранков вис, — Чуло се срце, а умна снага Свагда је донела најлепши спис... Ја увек питах: хартијо бела Је ли нам опет певала Јела 2
Из твојих речи Српкињо мила Ти сада црташ тугу и јад.. Некад си живот песнички енила, А песма твоја тужна, је сад; Сузно се цвеће у венац сплело... Па — и кад плачеш — — певај нам Јело !
Твоје су груди широко поље
На њему јунак заставу вије;
Твоје је срце и од тог боље:
У њему љубав за добро бије! Ево ти листак, голубе бели, Србији лети — предај га Јели!
2 (о 0 од о с сио 46 а Фа 80 ЛИСТАК<
76 6 от емира о о 6
Олга.
РАДОСТ ЗА РАДОСТ.
Божићна приповетка Миливоја. Иудомировића.
1.
Приспео је жељно очекивани Бадњи дан, па још онако, што но кажу: на беломе коњу.
Већ од ране зоре устумарао се свет то тамо то амо. Сваки се жури, да за рана посвршава своје послове, да приправан дочека вечерашње светло вече и сутрашњи благ дан у кругу својих милих и драгих.
Сваки је обузет неком свечаном радошћу, која му се и на лицу огледа.
Весела дечица већ досадила родитељима запиткујући час ово час оно. А ва усана им оре се дивне божићне песме све лепша за лешпом.
А старији сећајући се својих милих доживљаја из свога детињства, спремају се, да данашњи дан остане што милијом успоменом и њиховој деци.
Ено у кући трговца Јове Спасенића врева, жагор од весеља дечија. =
Окупили се око матере, која меси божићне колаче, те је већ по десети пут запиткују.
— Је ли мама, мени ћеш умевити шаку“... пита Светислав.
— А мени плетеницу 2... пита, Спасенија.
— А мени и шаку и плетеницу !... тек ће мали Дејан.
— Не можеш ти добити обоје. Добићеш само шаку као и ја, а Спаса и Зора ће добити плетеницу... учи га Светислав.
А мала Зора не знајући још добро говорити, тек забоде свој шретић у који колач па изусти :
— То мени...
Деци мило што су Форини претићи оста-