Ženski svet

16. КЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.

скоро какова посла, а да их за савет не питају.

А деда и мајка уживали су у Јови и Станки, што их ови тако пазе, те су и остало троје њихове деце присвајали као и самога Славка.

Ето томе деди и мајки послала их је мати.

Деца су затекла деду, где тражи прикладно дрво за бадњак, те га Светислав шалећи се упита :“

— Је ли деда, ко ће ти унети бадњак 2

— Па ја и мајка... рече деда смејући се.

— Та ми ћемо, деда !... ускликну Спасенија.

— Како да не, када знам, да ће и ове године бити у пепелу нових потура, као и лане!... додаде Светислав.

— То јест само онда, ако сте и ове године били добри... рече деда.

— Та ми смо увек добри! Је ли дедицег... · тек ће Спасенија.

У том се појави и мајка носећи умешене колаче, да их меће у пећ, а деца када је смотрише полетеше к њој.

Е те њине радости, када су видели, да је мајка умесила свима мушкима по шаку, а девојчицама по плетеницу. А Светиславу би веома мило, што је његов т. ј. полажеников колач онако велик, па лепо уплетен, па тек онај велики орах, пето вири из њега !.... „Ваљада већега и лепшега, колача и нема на свету!“ мислио је.

Поразговорише се са дедом и мајком о свима радостима — за које су бар они знали што их чекају са наступајућим данашњим вечером и сутрашњим благим даном !

Када чуше, да ће им Славко, Вукосава и Миленко доћи други дан у госте... е те њине радости.

— Знаш деда, да једва чекам да дођу! Ала бих волео, када би нам Славко био полаженик !... ускликну Светислав.

— Мама вели, кад мила Бога хоће, може и то учинити... дода Спасенија.

— Да, да.. Све бива по божијој вољи... За то треба, да му се молимо, па ће нам испунити жеље наше,. рече деда.

Код куће су приповедала деца оцу п матери све шта су са дедом и мајком разговарали.

Том приликом умоли Светислав оца да пошаље саонице по Славка, да им буде полаженик.

Отац се пред децом изговарао, да данас не може никако по Славка послати; а овамо је већ удесио са женом, како ће Славка крадом довести и шта ће учинити вечерас, да тиме изненаде децу, а још више деду и мајку. Знали

су они, шта су деда и мајка спремили за ве: черас њиховој деци; па куд би веће радости учинили и они њима, него да доведу Славка На тај би им начин вратили радост за радост,

П.

Тихо нечујно спустио се сумрак на земљу.

Неетаде у један мах оне вреве и жагора у селу. Настаде тишина, она дивна, света и мила бадњевечерска тишина.

Све је спремно, само се чека да отац или мати рекне: готово је... па да се полети у вајат по сламу за којом се целе године толико жуди.

У кући господар Јове скупила се дечица око топле пећи, те непрестано шапућу. Светислав учи млађе, како ће се понашати, кад буду уновили сламу и при вечери, а ови га непрестано запиткују, како ово, како оно...

Када је отац затворио дућан позвао их је да иду по сламу.

У први мах се уозбиљише, згледнуше се, а за тим им прелети радосни осмејак преко лица те полетеше весело за оцем.

Унееоше еламу, па унесоше и бадњак. Отац прекретио још и собу оравима, па се онда кренуше деди и мајки на вечеру.

Деца од радости потрчаше напред, те. се и не освртаху на оца, да виде зашто је застао код куће.

Када их је деда чуо, изашао је пред њих на еокак; а за тих је одмах пошао е њима по сламу, те удесише онако евечано: Рождество твоје. ..

На собњем прагу дочека их мајка са тањирем пувим жита.

— Христов се роди!.. кликну деда.

— Ваистину роди !... одговори мајка и посу та житом. м

— Христос се роди!... рече и господар Јова, који је већ приспео био.

— Ваистину погоди!.,. тек ће мајка, пан њега посу житом.

А дечица онако без реда зацвркуташе.

— Христос се роди, мајко !

— Ваистину роди, голубићи моји... одговара мајка сузним очима. Посипа их житом, а све редом и грли и љуби.

За часак наста тишина, она света тишина, у којој чујеш само како слама мило шушти, а срце бије у грудима, е мислиш искочиће од радости.

На други собњи врати стајала је мати.