Ženski svet

34. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бе 9.

АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА.

1. Фридрих ||. и његов паж.

Једно вече звони и звони краљ, ал нико не дође. Он отвори врата и виде свог пажа, где спава, па му приђе, у намери да га пробуди, и спази парче папира, како му вири из штага. Радознао узе и прочита. Било је писмо од младићеве матере; захваљује му, што јој је послао своју плату, да је потпомогне у њеној сиротињи. Најпосле жели, да му Бог наплати његово добро ерце. — Прочитав, врати се краљ у собу, узе неколико златника, те их заједно са писмом лагано спусти у пажев шлаг. Дошав опет у собу, поче звонити, док се паж није пробудио и ушао к њему. „Ти си добро спавао“, рече краљ. Џаж се хтеде оправдати, па у забуни метне руку у шпаг, осети новац, извуче па побледи, не могући проговорити ни речи.

„Шта је 2“ запита краљ, „шта ти јег“ — „Ох,

господару,“ промуца младић клонувши на колена, „ја сам изгубљен, — ја не знам, откуд је овај новац доспео у пшпаг“ — „Џријатељу“, рече Фридрих, „Бог нам често учини добро онда, кад спавамо. Пошаљи то злато твојој матери, па је поздрави, да ћу се ја већ постарати за вас обоје“. : -

Тако се страх пажев брзо претворио у весеље.

2. Необична вечера.

Одлични вајар, Пигал') остави једаред на страну дванаест златника за пут из Лиона у Париз. Једног дана сретне он неког човека, чије је држање показивало, да га је снашла велика, несрећа. Он га уљудно поздрави и замоли, да му узајми новаца. „Веровник, коме дугујем десет златника, хоће да ме тужи суду. Помисао, да ће ми моја мила супруга и цела породица пасти ради мене у невољу, — одузима ми памет |“ „Ал на што 2“ рече племенити уметник, „ходите са мном, ја имам дванаест комада: нек Вам буду на расположењу.“

Два дана после тога сретне Пигал неког свог пријатеља, који га запита, да лије истина, што се џрича, како је он спасао неког несрећника из невоље. — „ОХ, мој пријатељу, како сам необично синоћ вечерао: млека и сира у једној породици, где свако, узимајући који залогај у уста, залива га сузом захвалности, хва-

ђ) Јеап Варџзје РлаШе, ћаџег), рођ. 1714. умро 1785.

Француски вајар (ВИд— Прим. прев, —

лећи Бога, што не оставља оне, који верују у Њега.“

5. Плашт праве заслуге.

Генерал Друб, рођен у Нанси-у :7. јануара 1714. а умро у истој вароши 1846. — беше незнатна порекла. Родитељи су му били сиромашни, али су поштеним радом заслуживали насушни хлеб. Требало је много хлеба за њихову децу, а још више, кад пођоше у школу, али зато су им уцепили у млада срца побожност и љубав према раду. Последице таквог васпитања, показаше се најбоље на нашем младом јунаку, који беше веома искрене и скромне нарави.

Он добије вест, којом се јавља свима младим људима, који желе да ступе у топништво (артиљерија), — да дођу у Мец, где треба да положе испит. Он заиште допуштење од оца; да иде, и добије за пут шест Франака (динара, круна). Стигавши у Мец, оде право у испитну дворану, где га примише са бурним смехом. Његова спољашност не беше таква, да би му припремила бољи дочек: Друб беше мален и мршав, још пун прашине е пута, — ноге у великим ципелама, А у руци чворновит штап,

Узнемирен овим дочеком, он застаде и чекаше, док га најпосле испитни комесар добродушно не ослови: „Пријатељу, Ви сте се на сваки начин преварили. Шта тражите 2“ — „Хоћу да положим испит,“ одговори младић. Опет захори двораном смех. „Ви знате, шта је то испит

за топничког официра,“ настави профевор, „Ви знате какав је испитни шрограм=“ — „Госцодине, ја сам све учио.“ — „Добро, пријатељу:

седите па чекајте, док дође ред на Вас.“ Друб седе у ћошак, не осврћући се на поругљиво емешење младића, који хтедоше такођер полагати иепит Међутим, слушајући комесарова питања и одговоре аспираната, он се охрабриин помисли: „Знам, тако исто као и они.“ Најпосле дође ред и на њега; дворана се напуни радозналима, који хтедоше чути, како ће мали сељак полагати. Комесар га поче испитивати главне појмове из аритметике, али забезекнут младићевим одговорима, запитага: „Где сте стекли математско предзнање2“ — „Учио сам код куће,“ одговори овај, „изволите ме питати према испатном програму; надам се, даћу моћи одговарати“ — Његов испит трајаше два сата. Кад је било готово, устаке комесар, приђе к њему и рече: „Честитам Вам ;од данае сте у