Ženski svet

82. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.

јачком интернату у Загребу сваком по 15 К. Као сваке тако и прошасте године одржан је парастос умрлим задружним члановима на Лазареву суботу. Држано је 4 редовне и 3 ванредне одборске седнице. Извештај овај је узет на повољно знање,

После тога читала је благајкиња гђица К. Ћујић извештај о стању благајне. Одбивши расход прошасте године од прихода остаје као прирастак досадањем капиталу у износу од 141 К 2 потуре. Укупна главница Задруге изнаша концем 1908. год. 2425 К 83 потуре. И овај је извештај узет на знање.

Пошто се досадања председница и потпредседница захваљују на својој части, скупштина им се свесрдно захваљује на уложеном им труду и изабрала је на њихово место гђу Ј. Милашиновић за председницу, а гђу А. Стефановић за подпредеедницу.

За одборнице изабрани су гђа Ј. Пауновић, 8. Поповић, Санда Јанковић и Бугарски. За прегледарке рачунске изабране су гђа Л. Јузбашић, Смиљанић и Д. Петровић За тим су изабране за оверовљење записника ове гђе: Јелена Пауновић, Ј. Војновић и Митровић.

Пошто је тиме дневни ред био исцрпљен, затвара се седница.

Из рада ове Задруге види се шта је у стању да учини слога и добра воља. У Винков цима је врло мален број Срба, па ипак ступају упоред са осталим већим српским местима. С тога би добро било да тим кораком пођу и остала мања српска места. —вић.

Беч.

Ова је Задруга постала иницијативом данашње начелнице гђе Јелене Остојићке, под њеним руковођењем образовао се је привремени одбор од неколико госпођа, који је потребите предрадње спровео и нацрт задружног статута утврдио, штатут је превела са српскога на немачки језик гђца Ангелина Ненадовићева, којој се и овом приликом одужујсмо благодарношћу. Када је штатут од вис. Долњ. Аустр. Намјесвиштва потврђен, конститупсала се управа Задруге овако: председница: Јелена Остојић; потпредседница: Јелка Прохаска; благајкиња: Софија Новаковић; тајница: Вук: сава Мишић и одборнице: Олга Халавања, Милица Стефановић и Љубица Марковић. Одржано је шест одборских седница, које су све довољно посећене биле, на истим седницама су одобрене разне припомоћи.

На Спасов-дан год. 1908 учинила је ова Задруга корпоративно са својом председницом подворење Његовом Високопреоевештенству госп. епископу нашем, Д-ру Никодиму Милаш, који је, бавећи се у Бечу, баш тога дана одслужио архијерејску литургију у светосавском храму уз асистенцију проте и џароха нашег госп. Мишића. Г. епископ је пријатно дирнут овом пажњом а на поздрав начелнице, похвалио започет рад и све бечке Српкиње подстакао на истрајност; уписао св са уплатом од 50 круна за члана оснивача, и подарио друштву свој архијерејски 6 1тагослов.

Дана 21. новембра на Ваведеније, прославила је ова Задруга прву своју славу тиме, што је освећено задружно кољиво и пресечен колач. Колач су резали начелница Јелена Остојић и благајкиња Софија Новаковић. При тој евечапости нам је г. прота Мишић поздравио нашу славу лепим говором.

Дана 31. дец 1908. у очи Нове Године, приредила је Задруга своје прво забавно вече, уз пријатељско суделовање гђе Јелке Прохаске, Софије Хаџи- Поповићеве, Зоре Нешковићеве, Олге пл. Бајићеве, Иванке Матићеве, г.г. Косте Перзћа и Владе Бошњака, техничара, као и управитеља тамбурашког добровољног академског хора, Фармацента г. Пере Милосављевића са дружином, на чему им и овом приликом изричемо најтоплију благодарност. 0 материјалном успеху све забаве говори ће благајнички извештај, а наше је да констатујемо, да је успех морални био огроман тако, да је улио сигурне наде, да ће Задруга и у будуће бити у стању сав српски свет у Бечу, ма и једном годишње прикунити око себе у пријатној српској забави.

Месеца јула задесио је нашу врену чланицу г. Десанку пл Бајић тежак удар смрћу преминулог јој милог сина. Ова Задруга осећајући и делећи тугу уцвељене сестре своје, покушала је ублажити писмено бол материнског ерца.

На седници својој, која је одржана трећи дан Божића, дао је овај одбор израза свога признања, који гаји према гђи Савки удовој Д-ра Јована Суботића, која је — како и ван границе српскога света позната — стекла огромних заслуга око српског женског васпитања у опште а нарочито око оснивања српских женских удружења — тиме, што ју је једнодушно иза брала својом првом почасном чланицом. Одбор је под водством своје начелнице учинио подво: рење првој својој почасној чланици и лично јој предао односни декрет. Пријатно дирнута наша,

па ни ЈЕ а