Ženski svet

Бр. 6.

дуга. Ето, шта може да створи удружење и како могу у друштву и заједничком раду да живеи напредују људии с малим капиталом, само треба да је честит, раден и штедљив, па му не треба за животни „социјали“ ни „клерикали“ ни икоји „али“, па да је миран и задовољан, у својој кући и у својој породици

Нове земљорадничке задруге основане су у Калуђерову код Беле Цркве, у Дињашу код Вел. Бечкерека, у Фенлаку код Темишвара.

у Интернацијонални конгрес женскиња. Ове године између 12.—18. јуна по нов. кал. држаће се у Берлину општи интернацијонални конгрес женскиња. На њему ће биги заступљене и изасланице савеза женских задруга из Угарске, који се образовао у Будимпешти 138, и 14. марта о.г. На том конгресу расправљаће се у главном ова питања : О образовању женскиња у опште; женски занати и занимања ; — општи рад женскиња и њихов правни положај. На конгресу ће се говорити немачким, Француским и енглеским Језиком. Приређивачки одбор овог конгреса моли све оне, које мисле активно учествовати на том конгресу, каквом расправом, предавањем или предлогом, да то предходно саопште том одбору и да му укратко своје мисли и предлоге у том поднесу.

Поскупио дијамант. У Лондону постоји моћан синдикат (Пеђеетз Сотрапу), који влада целим светом и зна за сваки дијамант, који се ископа. Како га је сваком годином све теже наћи, то је постао еве ређа ствар и зато је данас двојином скупљи но пре, јер га ни у пола толико не налазе као пре.

Колико може човек да живи без јела и пића. Истраживањем се доказало, да човек може да, живи о самој води, без икакве хране, 30 дана, а о самој сувој храни, без воде, само недељу дана.

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ово: Србине, не испуштај земље из шака, јер је свака груда, свака бразда, сваки педаљ српске земље, свака изгубљена кућица, свако напуштено кућиште српеко, што Срби лакомислено из шака испуштају и страндима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежива народна пропаст, највеће српско народно издајство. Тако и само тако изгубили смо ми Срби српека села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

141.

Прилог. Уз овај број разаслаће се проглас просветне задруге Српкиња „ев. Мајке Ангелине“ из Будимпеште на наш народ, ради прилога, Препоручујемо пажњи наше читалачке публике тај проглав и надамо се, да ће имућнији чланови нашег народа знати, шта им налаже српска и родољубива дужност.

=> ЧИТУЉА.

ж Иванка Јовановић рођ. Дудварски. У мају месецу (дана 11.) а у мају евог живота преминула је, сасвим изненада, након кратког али тешког боловања, не навршивши ни 25. годину млађанога века, удова Иванка Јовановић рођ. Дудвареки, која је од три године овамо са своје четири млађе сеје у Новом Саду живела иу свима круговима добро позната и омиљена била. Покојница је за свога кратког века. несаразмерно много удара поднела и управо никад није била сретна. У току од осам— девет година изгубила. је: матер, оца, старијег брата, паје онда после кратког брака сахранила мужа и једино чедо своје. После толиких несрећа повукла се у Нови Сад, да, као стуб породице, живи за своје млађе четири сеје, јер се два брата на другим странама налазе, борећи се, као сирочад, и сами свак за своје одржање.

Покојница, је била духовита и ретко образована Српкиња, јер је, поред еминентна дара, у детињетву живела и у повољним породичним приликама. Нарочито се разумевала у музици, па је понешто и компоновала. У последње се време — очевидно ради разоноде у суморним својим данима огледала на књижевности, па је неке радове и штампала и то у „Женском Свету“ и колико знамо у „Бранику“ под певудонимом —нка. Уредништво нашег листа има и сад више рукописа на прегледу па ће неке као посмрчад евентуално и штампати. Покојница својим штампаним радовима много подсећа на своју матер Марију Савић, која је негда била сарадница „Јавора“ и мађарског листа „Масуаг Нагагаз“. -

Што је најтрагичније, то је, да је несретна, покојница била таман испрошена нева, али је после забаве у Кикинди назебла, те се није ни вратила кући у Нови Сад, него је пала у постељу у Срп. Падеју, где је успут походила гробове својих родитеља и свога брата, па на жаловт, онде вечно и остала.

Нек је вечит спомен овој честитој Срикињи, а Божји промисао нек теши и штити тешко ојађену и сад још већма осамљену сирочад!