Ženski svet

Бр. 7. У Новом Саду, 1. јула 1804. Год. ХТХ.

ТВОРН, 5: МТВ

1176 ПР ИНИ = При" |___залра __||

СРПКИЊА новосАтТКИњА.

===

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. лана у месецу. 3 круне; ва Србију 3: дин.

+ Др. Јован Јовановић-Змај.

Цео народ српски, велико п мало, богато и убого, отмено и просто, мушко || п женско, па и саме српске крунисане главе, оплакале су и ожалиле нашег дичног Змаја песника, нашег Чика-Јову, који се упокојио у Каменици 1. (4) јуна 0. 5 у својој 11. години живота. За овим одличним сивом нашег народа жале и Мађари, који су га одликовали почасним чланом евог књижевног Кишеалудијевог друштва, њега оплакују и браћа наша Хрвати, који су се такође дичили именом и песничким умотворима овог највећег српског песника пашег доба. ·

Кад су дакле и страни народи узносили на високо песничке дарове нашег Чика-Јове, колико пак треба да се дичимо и поносимо ми рођена браћа и сестре његове именом и песмом Чика-Јовином!7 МИ заиста, огледао се тај понос и дика наша на његовом величанственом погребу, који је прикупио око себе све Српство, све душе, сва срца народна, за које је он живео и певао, кад је и како је чему време било. Он је с народом туговао, с њиме се веселио, њега храбрио, одушевљавао, па и корео, ако је кад ударио странпутице те му био у песми учитељ и васпитач. И децу, ту народну узданицу, такође је учио, бодрио и у српском и богобојажљивом духу васпитавао, те је постао тако прави учитељ старијих и млађих.

Зато се на погребу његову искупила и дечица, мушка и женска, основних нар. школа из места, и старија деца из Н. Сада, Карловаца, па чак и из Панчева, да пољубе ону грудву, која ће покрити земне остатке Чика-Јовине, да му не буде тешка, те су у глас са целим народом довикнула: Хвала и слава ти, мили, дични и велики наш Чика Јово! Вечан ти спомен!