Ženski svet

>"

Вредноте српском котпозитору

— акростих. —

И Ти створи, што си створит' треб'о Српкиња је Србиново небо —

И сунце ће са тог неба сјати,

Док се Србин уме Србом звати.

Озариће наше жеље свете; Разагнаће облачине клете.

У будућност Србин лепшу гледи „Брат ће с братом врага да победи.“

А Српкиња, и она је орна,

Јер ће ведрит' чела нам суморна. И још бих ти реко нешто — али Ћутим. Јер те Твоја дела диче

У то име, здравствуј уметниче!

Бам- Фелдварац. Жарко Гајић.

ЖЕНСКИ СВЕТ 11.

Игра судбине,

Судбина је тако хтела, Да растави двоје драги. Да л' је то и твоја воља, Свемогући, Боже благи

Да ли ћу те још икада Видет', зоро моја бајна> Ил' си мени баш за навек Потавнела, звездо сјајна >

Над ме теши, да ћу ипак Стићи својој мети светој. Бићеш моја! А крај тебе: Пркосићу судби клетој.

Бач-Фелдварац. Жарко Гајић.

ДОПИС

Сомбор. Добротворна Задруга Српкиња Сом-

боркпњаотворила је почетком 1904/5. школ. год. 5 а

поново „Њачку трпезу за ученике овдашње пра-

вославне српске учитељске школе, у којој се пе-

храњује четрдесет пптомаца. — 10. (28.) октобра, прошле г. одржана је редовна главна екушитинска, седница, која је — што је код нас реткост —

врло лепо посећена била. У овој седници сем редовних ствари изабрана је за почасну чланицу Задрузину високоблагородна госпођа Савка дра Јована Суботића, и закључено је једногласно, да Задруга по примеру осталих евојих посеетрима, отвори раделичку школу, те да путем исте женспреми за вредне п веште раделице, честите пи штедљиве домаћице. — 16. (29.) октобра приређена је у просторијама градског позоришта овдашњег забава, на којој је суделовало овдашње певачко друштво, ученице више девојачке школе и гђца Иванка Дракулићева. Забава је у сваком погледу испала на опште задовољетво, те се приређивачком одбору само признање може изразити на труду и заузимању, а највећу хвалу имају да приме гђа Јелена Коњовићка, учитељица, гђца Милева Плавшићева и гђца Видосава Летићева, које су се неуморно трудиде око тога, да приказ четири годишња

ски подмладак

доба у живим сликама, испадне на задовољство и увесељење присутне публике. Јаван рачун о

то изволио учинити, те је овај наш с

материјалном успеху ове забаве, доносимо на

другом месту овога листа, Х.

Сан-Франциско (Америка) 23. новембра 1904. Поштовани господине уредниче! Увјерена сам, да ће Вас као доброг пријатеља српског напретка, обрадовати лијепи чин, који се овамо код нас обавио прије неколико дана, те зато хитам, да Вас о истом извјестим.

Већ од неколико времена пробуђена је жеља код нас Српкиња у овоме граду, да и ми учинимо нешто, што би нас показало као родољупке и вољне, да порадимо, по могућности за бољу будућност милог нам Српства у овој туђини. Та жеља, хвала Богу, није остала само жеља, него нам се је и испунила. Тек увиђесмо, да смо бројем доста јаке, почесмо се договарати, како да оснујемо једну српску женску добротворну задругу, попут које од оних, за које смо сретне чути кроз наш мили »Женски Свијет«, Што наумисмо, би лијепо и извршено, и то на састанку, који одржасмо 2. новембра ове год. Пред састанак саопштисмо нашу намјеру високопречасном оцу Дабовићу и замолисмо га, да наш састанак својом присутношћу почасти и својим нас савјетима и поуком окријепи. Он је