Ženski svet

66.

.

поучно предавање г. Стева Илкић ерпеки учитеђ, на другоме ће г. професор Рпста Свпрчевић и т. д., а основаће се и књижница (библиотека) за привредну омладину.

Како ву ово све петински пријатељи привредног рада и напретка, то не сумњамо у добар успех и желимо да за њиховим примером пођу што пре и остала места, где се то досад са којих било разлога није могло коначно остварити.

Нова земљорадничка задруга основана је у Барања-Бану. 'То је четврта овака задруга у Барањи и ми се надамо, да ће се на ове људе угледати и друга места тамо.

„Хрватски и Српски Народни Дом“ у Цавтату Далмација). Оно, што мп још еневамо, оно, што наши родољуби Орби и Хрвати спремају већ од 80 и више година ; оно, за чим браћа наша у Далмацији, Хрватској п Славонији теже од много година, да се Срби и Хрвати, као један народ овећају, љубе п слажу, заједнички раде на општем добру оба народа, извели су и извршили та два племена народна у Далмацији у Цавтату на свечан начин. Док се други. препиру о првенетво једног и другог племена, о историјском праву и значају, они се загрлише, изљубише и на један заједнички барјак заклеше, да ће живети и радити у слози на добро оба племена. Они су на ту цел основали друштво, створили правила и народну заставу под насловом: „Цавтатско и Конавоско Братство — Народни Дом. У то братство уписало се већ 4 добротвора, који су уплатили по 200 круна; 68 утемељача, који су уплатили 20 кр. и обвезали се, да ће за десет година уплаћивати још по 2 кр. месечно и 116 редовних и уживатеља, који се обвезали, да ће кроз три године уцплаћивати месечно по 2 круне. а други по 1 кр. месечно.

Сврха је тог друштва просветна и народна, а састоји се у буђењу народне свести оба. братска народа, неговању братске љубави као и промицању што тешњих одношаја и веза Цавтата и Конавала с Дубровником, Боком Которском, Далмацијоми Херцеговином у културном иекономном погледу, а мисли да изведе то приређивањем села, састанака, забаве, представа и народних игара по Конаваским селима.

У недељу 28. октобра 1904. г. свечано је засадило то друштво евоју заставу на „Маркову Камену између Цавтата и Конавала, а застава је половином српека: црвено плаве и беле боје, а половином хрватска: црвене, беле п плаве боје. На копљу су две траке, једна српске, друга хрватске боје, а на сред заставе штит зеленог поса, на коме су насликане две стиснуте руке, а више њих звезда Даница.

Судећи по оним одличним главарима и угледним члановима хрватског и српског племена, што су стали на чело тог братства, надамо се, да ће та идеја ухватити корена и да ће се на срећу оба наша племена развити у једно снажно стабло народно. Нека је срећан почетак!

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 3.

Ново Српско Девојачко Коло. У Вел. СентМиклушу у Банату образовало се врпско девојачко Коло под заштитом тамошње Добротворне Задруге Орпкиња. Ми се радујемо тој појави, што видимо, да се наше Српкињице на размеђи мађарског п румунског елемента отимају, да остану оно, што им је природа доделила п што теже, да се у својој народној свести челиче. "Кивеле!

Почаст. Врлоштована госпођа Милица Никољајевићка, оснивачица и председница Добротворне Задруге Орпкиња у Руми навршила је о св. Трифуну 1. фебруара о. г. своју 70. годину живота. Задружни одбор сазнавши зато отиде корпоративно тога дана у стан своје поштоване председнице, којом је приликом саветни члан тога друштва, г. др. Душан Дима топлим и дирљивим речма у име одбора изјавио радост, што је у тим годинама виде још чилу и здраву на челу своје задруге, коју је она е толико љубави пригрлила п научила својим примером и њих љубити род свој. похваливши је још не само као узоршту Орпкињу, него и као примерну матер, која је поред своје многобројпе породице знала утрти сузу многој месној еиротици, зажеливши јој још дуга живота, да послужи задрузи и народу. |

Слављеница је била врло ганута том изненадном почашћу свога одбора и топло се захвалила на тој пажљњи.

ТИТУ Љ А,

[ + Севастијан Дебељковић | православни ми-

трополит екопљанекп, који је лане био изабрат од ев. Синода за митрополита на место пок. Фирмилијана, али није дочекао решење своје владе, да примп управу своје пастве, ма да је чекао на то пуну годину дана, јер ево га смрт отрже 238. јануара о. г. Земни остатци тог мученика пренесени су п сахрањени у Скопљу, те ће му паства целивати мртву руку, кад живу није дочекала. Бог да му душу прости!

+ Михаило пл. Рогулић, адвокат у Вуковару, бивши повланик на земаљском сабору краљевине Хрватске п Олавоније и посланик на нашем народно-црквеном сабору од 1890. г. и члан Сабореког Одбора од 1890—-1902. преминуо је крајем јануара месеца о. г. у 716. г. живота. Бог да му душу прости!

Т Барон Богдан Живковић, најстарији син

" заслужне и уважене г-ђе баронице Калинке Коив-

ковића, председнице загребачке Добротворне Задруге Српкиња, упокојпо се 29. јануара (411. фебр.) о. г. у 88. години живота. По занимању, био је

перовођа земаљске владе, а пначе врдо добар

син, друг п Србин. Изучио је срп. вел. гимназију у Новом Саду и ту и матурирао. Изјављу јемо наше саучешће тешко ојађеној матери, а покојнику нека је вечна успомена!