Ženski svet

велике славе, која чак до кнежевских палата допире.

Кнез Валденбург беше сувоњав старац са оном извесном простотом у својој појави, која више говори од сваког блеска.

— Молио бих Вас за једну услугу господине, обрати се он улазећем професору, климнувши главом на дубоко клањање професора.

— Изволите заповедати, ваша висост.

=— Рад бих да говорим са својом ћерком, која је код вас.

= Код нас — упита зачуђено професор. — Можда у којој засебној собиг — И у мислима прелети собе богатих касапа и државних чиновника, који имају или доста новаца, или јаке препоруке, да добију засебне собе за своје болеснике.

У очима великаша засја хладна светлост.

— Моја кћи није болесна, рече са неком фином гордошћу, она је калуђерица.

= Калуђерицаг — упрепасти се професор.

= Јесте. Шта има у томе необичнога 2 У нашим круговима то није реткост. Кнегиња Валденбург изјавила је пре неколико година, да хоће да буде калуђерица, а јају боље познајем, а да сам и покушао одговарати ју од тога. Хтедох само постићи, да ступи у какав одличан ред, где бих упливом својим лако могао успети, да за коју годину постане настојатељка. Али она не хтеде о томе чути. Не остављам свој досадањи свет —— рече — зато; да и опет останем у његовој близини. Ја сам се њеној вољи морао покорити, и сада морам трпети, да једна кнегиња _ Валденбург-Ауерштајн, која је кроз три године била светкована лепотица најстаријих и најотменијих кругова на свету, ступи

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ 44.

сада у службу болних надничара. Није допустила чак ни то, да се њом изнимно поступа. Сада је и она тек један број, једно име: сестра Перегрина, која је данас овде, а сутра ју могу бацити на други крај државе.

— Перегрина2 Сестра Перегрина2г — замуца професор, на чијем савршено лепом челу поче избијати зној као грашак.

= Да, Перегрина. Изабрала је то име, хотећи и тиме симболизовати, да је она од сада страна за сваког, коју је пређе познавао. Али нећу да Вам досађујем нашом породичном историјом, господине — настави великаш. Пошто од настојатељке њене имам дозволу да се с њом поразговорим, то бих Вас молио само, да нам изволите означити једно одговарајуће место, јер и ако је сестра Перегрина навикла на простоту, ја још нисам кадар, да се са својом кћери, кад се с њом кадгод састанем, разговарам по ходницима или у предсобљу.

Господин професор се осећаше рђаво, врло рђаво. Његову лепу формасту главу, седиште богатога знања, поче обухватати несвестица и изгледаше, као да је сувоњави аристократа овај повадио сву еластичност из тога атлете, који изгледаше као момче од двадесет година. Али се најпосле ипак некако прибра.

— Дозволите ми ваша висост, да Вам моју собу на расположење ставим. Одмах ћу јавити вашој милој кћери. Тиме изађе, пошто се претходно узалуд мучио да отвори врата, турајући их напоље, а она се међутим отвараху унутра.

На ходнику збуњено повиче некоме слузи:

— Трчите брзо и позовите у моју собу њено височанство кнегињу Валденбург-Ауерштајн! |

~ауре

Рад добротворних Нови Сад.

Добротворна Задруга Српкиња Новосаткиња имала је своју одборску седницу 28. марта (10. априла) п 11. (24) априла о. г. обе под председништвом своје начелнице, г-ђе Јулке Радовановићке. У једној и другој седници утврђивао се програм за 25. годишњу друштвену прославу и утврђено је, да ће на концерту суделовати свирком на виолини данашњи најбољи компониста срп. г. П. Стојановић из Беча; свирком на Гласовиру новосадска вештакиња, г-ђица Зорка

задруга Српкиња.

пл. Рогулићева; живе слике приредиће наша позната уметница г-ђа Милка Марковићка, чланица срп. нар. позоришта а певаће три немачке песме оперска певачица г-ђа, ц. и кр. капетана Самеша. — Пошто није сигурно, да ће се ново оправљена ев. саборна црква осветити на Цвети о. г. а задруга би желила, да се у тој цркви одржи њено благодарење о 25. г. прослави, то се одложила прослава на 1. (14.) мај о. г. — Са породичних околности поднела је одборница, г-ђа Вида дра Ј. Радонића оставку на одборни-