Ženski svet

166.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. “—=-е.

потонуло у магли атлантској, залази, бледи и ишчезава.

Тамо, говорило се тада, преко острва где тужне сенке подављених лутају дуж песковите обале до крајњих граница дивног океана, јесте острво среће, Сегта герготи!5зјог15 запсјогцт, где ће Бог примити своје пријатеље последње ноћи човечанства.

У шестом веку један стари ирландски калуђер, св. Борандон, посети га у пратњи св. Мернока, пустињака, и потруди се да исприча своје путовање св. Брандану игуману једног манастира са 3000 калуђера. Св. Брандан, очаран овим причањем сазове своју браћу на веће, затим одржа 30 дана пост, узе свој бео штап и праћен четрнаесторицом својих калуђера, упути се обали, да ту сагради лађу, стави на њу један крст, разви јадра и пође к западу. После четрнаест дана нестаде им хране. Покаже му се једно стрмо острво, јако одсечено, врло високо и украшено једним дворцем; пустише се у отвор једне стене, у пуст дворац, нађу у њему један сто пун разних ђаконија. Мирно поседаше за њ и три цела дана побожно доручковаше, ручаше и вечераше. Затим прихваћени крену на пут. Пловљаху све чудније и чудније. Једног доброг јутра искрцају се на неку чудновату стену где се потруде да запале ватру. Али ова стена беше један успавани кит, који кад га ватра мало припржи трже се из сна и заплашено одскочи; добри калуђери утекну са њ не осврћући се. После тога походе они једно острво где лабуди бели као снег говораху и певаху; то су били анђели, који су сасвим мирни остали — кад се је био побунио вођ демона, Луцифер: Св. Брандан одслужи ту велику ускршњу службу и остаде до Духова. Затим лутајући читава 3 месеца по пучини морској наиђе на једно острво на коме живљаху 24 калуђера, који никако не говораху. Св. Брандан прослави ту Божић. Чудновата одисеја трајаше седам година, и мистични авантуристи лутаху по

северним глечерима. Наилазаху на разна чудовишта која гледаху да их прождеру; између осталих наиђу и на једнога кита, без сумње беше то онај од прошле године, који им с правом неговаше освету, али кога срећом уби једна чудновата животиња чија отворена чељуст изгледаше као вулкан. Не слутећи никакво зло управе они своју лађу к доњем свету. Запрепашћени од ватре и сатанских ковача ударе још једном веслима и тако се поврате на мрачну површину океана. На једној стени, коју бијаху таласи примете једног човека који беше сав усхићен од среће. Беше то Јуда коме Исус из милосрђа даје сваке године,

·" од Божића до Водица и од ускршњег

јутра до вечери Духова, по мало одмора. Доцније, око подне поздраве се с једним пустињаком, Павлом, који сеђаше на врху једне стене. Добра му једна видра редовно доносаше хране. Било му је већ 140 година, а морао је у сред мора чекати час када ће затрубити труба Страшнога Суда.

При крају седме године св. Брандан и његови пратиоци прешавши цео овај магловити свет дођу до рајског острва које пливаше у ружичастој светлости. Плачући од радости загрле равну обалу Еденову и побожно се упуте преко ливада и кроз шуме к божанским мирисима. Али их ускоро заустави један анђео на обали једне реке. На другој обали беше неприкосновена башта, свето дрво, које Бог чува хришћанима за дан највећег гоњења и мучења који је претсказао патмоски пророк. Клечећи су они посматрали луг у коме ће гоњена и погажена црква примити једнога дана у заштиту своју последњу децу. Затим се крену пут Ирланда. Сврши се и хаџилук; понели су много незаборавних успомена, слатких плодова и неколико шака драгог камења које садржаваше сузе Евине, прве сузе људскога рода.

Средњи је век живео у овим сновима који одговараху тугама и нади бољих душа. Људи неће више доче-