Ženski svet

Бр. 9.

старим женама исто тако забаве и то у много већој мери, него у просвећеном западу бацање карата и прорицање из кафеног талога, из јаја и истопљеног олова. Одговор на тако љубавно писмо преко цвећа, бива или помоћу ките (пукета) или, ако је дотични, коме је послан, роб у харему, врту, помоћу слагања разноврсног цвећа заједно са кореном, те на тај начин одговара писмом у шифрама. Таково се писмо зове „селам“ т, ]. поздрав.

Да се вратимо на поједине појмове, који су символивирани помоћу цвећа, и који се и данас још символивирају. Ако почнемо са символима живота, онда ћемо пре свега наћи лотов цвет још у прастаро доба. Код старих Египћана беше лотов цвет као символ Нила и воде у опће, принцип природе, да се изрази трајање и одржање живота оплођењем дотичног елемента, јер тај цвет цвати кад се Нил разлије. Разуме се, да је лотов цвет и слика смрти, јер кад се са свим расцвета, нестаје пи поплаве (слеке). Данашњи Египћани имају пословицу : „Он пита за Бишмина и ва онога, који га је посејао“, а то се односи на тај стари символ. На старим египатским споменицима налазимо Озприса, створитеља света, како седи на лотову цвету, а исто тако често приказују и Херпократа сина Озирисова п Ивиса, који све храни. При богослужењу су шта више носили на глави лотов цвет као украс, да би се тиме у неколико показала плодовитост природе. А како пак исти цвет некад беше символ обнављајућег живота, то се исти употребљавао, да се персонифицира, путовање душе.

у немачкој скасци свакако љиљан заступа лотов цвет. Често се налази по старим легендама, да је на оном месту изникао љиљан, где је пала глава каквог мученика. Исто тако значе љиљани, који поникоше из гробова мученика, да дотични невини беху, а исто се тако налазе по гробовима, рано преминулих девојака три љиљана, које сме узабрати само љубавник ако је жив.

Једна немачка песма прича нам о јунаку, који је у старо доба отишао у

ЖЕНСКИ СВЕТ

197. манастир, те ништа није учио и ништа друго није внао, до ли речи: „Ауе Мапа“, које је непрестано изговарао. По снају ни његовој изникао је на гробу ње гову љиљан, на којем се златним словима израшћене налажаху речи: „Ауе Мала“, а кад су почели откопавати гроб, нашли су корен тог чудноватог цвета у његову грлу, еле за извесно је душа његова у себе узела.

Када је магичар Фауст у Франкфурту био, гледао је једном приликом четири магичара, који себи по вољи одрубише главе п опет их поставише, али чим је једна одрубљена, изникао је из неког суда са водом један љиљан, који беше корен живота; Фауст пак, који је то приметио откину цвет, те од тога часа магичар изгуби снагу.

Иначе дабогме љиљан има друго вначење, наиме чистоћу п невиност — бар тако је на истоку.

Цвеће у опће символизира срећу пи угодан живот. (О тога је сваки цвећем увенчавао у Риму у ново купљеној кући ларе и кућевне богове, да би тиме изгмолио њихову наклоност за себе, као за новог домаћина. Исто тако стари Римљани слаху једно другом венце, кад им се што добро, пријатно догодило. Као што смо рекли, тај обичај свакако води своје порекло још из прастарог доба; тако младенцима, кад улажаху у нов стан, беху им врата венцима украшена, као пи пут до стана, а и пут до цркве беше посут цвећем; даље, обичај, да се о рођен-дану на поклон донесе венац, кита цвећа, а при гозбама, да се сто искити свежим цвећем, свакако води своје порекло још из прастарог доба. Прича се, да је цар Елагабал, кад је приређивао раскошне говбе, искитио своје госте не само венцима, него је у сали где беше гозба, на таваници постављен био неки строј, који је вештачку кишу од цвећа сипао на госте за време гозбе и части. Обично се при таким приликама руже употребљавале, те с тога беше ружа посвећена Бахусу или Дионисију.

Мудри Соломон, који беше епикурејац вели: Хоћемо да се накитимо скупо-