Ženski svet

Бр. 10.

ЖЕНСКИ СВЕТ

229.

Заиста у први мах не знаш или да га се бојиш или да га сажаљеваш. Страшан је, да би га се могао бојати, али и кукаван, да је достојап сажаљења. „Буди кад га сретну уклоне му се с пута, као да га и не виде. Знају да није луд, али ипак нико неће ни једном благом речцом да га ослови, него свако вели: »Пустите сиромаха, јадан је он!«

Па ко је тај Маша 7 Зашто је тако јадан;

Ево, ја ћу вам испричати ту жалосну причу о Маши.

Био је то врло леп, угледан и вредан младић. Никаква се посла није стидео, јер је у сваком први био. А кад би се недељом обукао и у коло дошао, свакој је девојци срце заиграло, гледајући га онако лепа и стасита и мислила у себи, како би ерећна била, да се до ње у коло ухвати. Али он се још ни до једне ухватио није, јер био је међу момцима најсиромашнији и само у тој прилици није хтео да се с њима такмачи. У раду не би ником дао преда се, али у игри и весељу није хтео 6 њима упоредо, јер је знао да је сирома, па што да им се намеће.

И ако је био сирома, то су девојке ипак воделе да је е њима, да их задиркује као и остали момци, али он то није чинио. И ако су га старији волели ради вредноће а млађи ради лепоте, то су и једни и други са ужасом слушали 0 његовој грдној мани — о пијанству.

Да, Маша је пио! Док би његови другови у колу играли и с девојкама се шалили, Маша је седео у бирцузу и флашу за флашом празнио. Кад би га старији укорили, он би некако жалосно одговорио: »Та немам ни оца ни мајке, ни брата ни сестре, а за моје једно тело, доста су ове две здраве руке.« Старији су вртели главом и говорили, да би од њега честит човек био само да се окући. Има много отаца, који би му драге воље своју кћер дали, али нико му то не сме споменути, јер знају, да је поносит. '

Но и он је имао у грудима срце и допала му се по која од девојака у селу, али ни под живу главу не би то ни једној смео рећи, јер је знао да је убоги сиромах, па зар да му се још наругају“

Мара газда-Лазве загледала се у Машу, па девојка гине из очију, сваки дан све слабија. Додуше и Маша Мару некако милије гледа од других девојака, а она ђаволица то опазила, те му сваком приликом све више своју љубав указује. Чак му је дала и марамицу, што је својом руком везла,

а румених јабука и мирисна цвећа ни броја се не зна. Али крај свега тога, Маша оста камен те камен, као да не зна, зашто му она то све даје. Најповле дознаде за то и нана п бабо, -али нико Мати да спомене. Тек се бабо досети и позва Машу, да му неки посао у пољу сврши. Маша је често код Мариног бабе радио, па је на позив одмах дошао. Маша посао сврши а за плаћу доби Мару. Само јадни баба знаде, колико га је муке стало, док је Маша пристао да узме Мару.

Девојке су жалиле за лепим Машом, а матере за вредним зетом, но Маша и Мара нису се освртали ни тамо ни амо, него су вредно радили и радом кућу кућили. да годину дана имали су своју кућу, за другу нешто земље, а за трећу и њихова ее кућа убрајала међу боље у селу. Откако се оженио, нико га још није видео да у бирцузу заседи као прије. Мара се поносила својим Машом, бабо и нана евојим сипом, јер су га од милоште тако звали. Цело се село поносило њиме, јер се поправио и постао један од највреднијих сељана.

Тако је то трајало четири године. Машина кућа сваким даном све напреднија, божији благослов на њој почиваше.

Кад наједном, као да се сам антихрист међу њих увуче. Мало по мало, па се Мара и Маша заваде. Мало, мало, а Мара сва уплакана одлетела би својој нани и онде по читав дан остајала. У вече би се са страхом враћала кући, али Маше у њој не би нашла. Тако једанпут, двапут и Мари би све теже. „епо види, да је Мата сваки дан друкчији. Кад би му по старом обичају почела тепати и умиљавати се, он би се само намргодио и нешто кроз зубе промрмљао.

(прота жена довија се и тамо и амо, али пикако да погоди, шта му је. Тек види, да му је омрзла кућа, она, па и дете. И дође јој тешко, да свисне јадна. Њега никад код куће а и кад дође, а он намргођен и само нешто сам са собом говори. У кући настао неред, јер све чека за домаћином, а он од свега окреће главу, као да није његово. Једном, дође он кући раније него иначе али љут п намргођен. данска чисто одело и кад му Мара донесе, он узе п пресвуче се и без једне речи пође. Кад Мара виде да ће опет некуда, упита га кроз плач:

» Куда ћеш, Машо, сад у ноћ7«

»Не тиче те се!« одврати јој он кроз зубе.

На овај одговор, као да ју је стрела у срце погодила. Па кога да се тиче, ако не ње, његове