Ženski svet

Бр. 12.

ЖЕНСКИ СВЕТ 273.

Јесен...

Пе Сухо лишће већ оставља гране, Поветарац руши га, обара; Оно тужно лети гробу своме, И шуштећи, чудну песму ствара.

Чудна песма, она речи нема, Али ипак има ко је знаде; Срце моје исту песму пева, Праштајућ' се од последње наде.

П. Облаци црни јуре, по небу се гоне, "ТИ јарког сунца ено, већ сакрише сјај; У пусти, дуги санак, сва природа тоне, Јесен је гола прима у свој загрљај.

У мрачној соби седим, ређам слике старе, · И грлим прошлост блиску, бол ми груди тре; Јер среће своје гледам срушене олтаре,

И љубав моја млада где на њима мре.

На груди суза пада, кваси гробље мира, А успомена на те златни кида над; О, како боно јеца, кида ми се лира, А ветар гране ломи и њих чека пад.

ШП. Тихо је и мирно, нигде гласка жива, Јесенска је ноћца разастрла вео, И покрила њиме злобни свемир цео, Да у слатком санку о блаженству снива.

Само моју душу неки терет дави,

Само моје мисли у даљину теже, Са мунаре близу песма се разлеже. То побожни хоџа свог Алаха слави.

Дрхтави му гласак кроз тамнину кружи,

И губи се негде у даљини тамо;

Нас двоје се бедних зар много уздамо,

Кад ни ноћца неће мира да нам пружи. Бос. Крупа 1905. Анђелија.

=== С—= 0) рне== ==

Поуке за живот.

Удес и слободна воља.

Веровање, да на сав наш рад утичу спољашње прилике, да наша дела одређује неко неодређено »нешто«, да смо тако рећи властити робови, то душу нашу оне способљава, да се узвиси до највеће висине, те слаби наш мозак.

Али ако смо уверени о противном, онда се буди у нама осећај одговорности. Ја тврдим о себи, да сам слободан човек, јер је моја жеља, да сам слободан.

Противно мишљење тврди, нисам слободан своје воље, већ да ме спољашње прилике принуђавају, да као такав изгледам.

Дакле, ако се као роб приказујем слободним, ипак постизавам оно, на што већину људи тек гони притисак спољашних односа. Погрешка јаког, личног карактера направи рупу у најсагласнији живот једног човека, и такав претрпи

много пре пораз у животу, — јер мисли, да све што ради, потиче само из консеквенције случаја, који заједно делају — него онај, који

потпуно верује у властиту вољу. Воља управља светом.

У складу све наше ствари лепе изгледају, као што хармоничан човек привлачи. Само не-

ред и неред у стварима, као и у души човека клеветају наше појаве.

Опћи лек.

Љубав је средство против свију болести, против брига, туге, невоље; ништа не може на пут стати том моћном фактору. Ко не љуби, нити може лечити, нити се може излечити. Права љубав, без самољубља и себичне цељи, доноси среће и благослова. Љубав је као сунце, које сија и греје.

Дружевност и усатљеност.

Да би потпуно сазнали нашу индивидуалну снагу потребно је, да сами останемо, да се уклонимо од света, Фриволитета и неконсеквенција, те да се повучемо у област идеала. Многа дружевност превлачи вео преко човечја духа. Човек који је непрестано у друштву, никада не може познати главне стране (добра) живота, Такав већином пажњу обраћа на мале забаве. некорисна разонођења, која често његов ум, који свет посматра, одвраћају, одбијају на другу страну. Без да постанемо сурови, треба ипак (навешћавањем) нашом енергијом повремено потрести наше добре познанике и сроднике, те да се сами крећемо у божјој слободној природи. Но тиме није речено, да живот треба проводити са свим усамљено, само ћемо у часовима усамљености најбоље учити, како треба опћити са људима, како да их ценимо, пресуђујемо. Оне су мисли увек најбоље концентрисане, које се