Ženski svet

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ 3.

Елегија 1905. години.

— Посвећено другу Јанку П..... =

Јанко, брате, Опет одлете једна година, Да к'о минула, тужна истина, — Стидећ' се, можда, своје прошлости Јурне у бездан мрачне вечности!... И опет дође Нова Година, И опет стиже једна новина, Да јој се људи лудо радују, С надом да у њој лепше благују!... Ха! ха! ха! Што је година стара минула, Што нас је бичем својим шинула, Што нам је чело ббром набрала, Што нам је с лица руже побрала, Што нам је крвцу нашу просула, Што нам је власи снегом посула, Што нам је младост даље одмакла, А хладно гробље ближе примакла, Шта нас се тиче2!! Нек је новине, Нек је осмеха младе године, Нек је венаца цветних, гиздавих, Нек је очица дивних, блиставих, Нек је пољупца росне младости, Нек је цвркута, нек је радости, Па ма од туге сутра плакали, Па ма се за то љуто кајали!... Чудан је човек! Када му цвеће пролећа свене, Он онда живи од — успомене! А дани лете путем вечитим, Све прождирући уст'ма неситим, Где јуче беше цвеће дивотно, Данас је гробље пусто, сиротно; Нови Сад.

Где јуче беше песма милосна, Данас је вапај, туга несносна; Где негда усне љубав тепаху, После ти груди јади цепаху, Где јуче беше снага живота, Данас је самрт, трулеж, страхота!.., Глава ти пуна дивних планова, Прса ти легло живих пламова, Срце ти пуно мушке нежности, А сутра шта је2!!

Љуте жалости! Да грозне варке, грозне обмане! И тога никад зар да не стане2!!,..

ха! ха! ха!

Винца ми дајте! А ви крај мене песме певајте! Певајте, браћо, песме нежности! Певајте, браћо, песме милости! Певајте песме рајске благости! Певајте химну вечној вечности! Све је пролазно...

Ал' љубав није, Ал' нежност није, ал' милост није, Ал' благост није, доброта није, То вечност у се брижљиво крије, То се никада, браћо, не мења, Кроз све векове и поколења. А ми смо худи и сиротани, Нама су дани већ избројани!...

Јељ тшако, Јанко 8 И ако реког тужну истину. Итак ти, брате, топло честитам Ову новину — Нову Годину!... Ј. Р—к.

У албум

(гђици Анђелки Цветковићевој).

Нећу рећи да сте цвеће, Кад стојите над њим више, Цветак цвета и мирише, Цвета, мири и ништ' више!

Али Вас је моћ природе Украсила многим чиме, Ла Вам рука пјесникова У бесмртност пише име...

Ви сте цветак, у коме се Са лепотом живот слио, У кога се читав свијет

Идеала уселио.

Бихаћ 1905.

Исаије Митровић.