Ženski svet

|" “

Бр. 5.

У Новом Саду, 1. маја 1906.

ХЖ.

· МЕНСКИ

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

о Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- ~

штво Нови Сад (Џјузаек).

б Цена: на годину 3 круне; за Србију 3', динара.

За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

Раденичке школе.

Кад смо 1901. г. септембра и октобра месеца приказали у нашем листу опоруку добротвора народног, г. Петра Кулића из сремске Митровице, није било још ни једне раденичке школе у нас Срба с ове стране ни општинске ни приватне; а данас, хвала Богу, имамо их у Вел. Кикинди, Вршцу, Панчеву и до ове године и у Сомбору, које су основале и подигле овостране Добротворне Задруге Српкиња. Њиховим примером покренуте спремају се и остале Добротворне Задруге Српкиња на овакав посао. Ст. пазовачка задруга већ је расписала стечај за учитељицу, а спрема се на то и новооснована чурушка и жабаљска задруга; а колико нам је познато отвориле су таку школу и задруге у Приједору и Бос. Петровцу у Босни.

Из свега овог излази, да су наше Добротворне Задруге схватиле важност оваких школица и да данас све више скрећу погледе своје на привредну страну нашег народа, која је исто тако важна као и умна и морална страна; шта више, у неку руку је и претежнија, јер морална снага народа почива тек на здравој привредној основи, У Краљевини Хрватској и Славо-

нији увидела је сама државна управа тај недостатак свога просветног рада, па је подигла по свим већим градовима својим за женску омладину тако зване стручне школе, које врше исти позив, што и наше раденичке школе. А ове године је отворила Госпојинска Задруга у Загребу, помоћу државне потпоре и домаћичку школу, где ће се спремати девојчице за домаће газдинство. Исто то чини и кр. уг. влада. И она има скоро уз сваку грађанску или вишу девојачку школу течајеве за ручни рад и домазлук, или течајеве за трговачку струку. А све су то школе, које хоће да пруже женској деци поуке у домаћој привреди, као основе за домаћу срећу и привредни народни напредак.

Само ми Срби с ове и с оне стране немамо ни једне таке државне па ни општинске установе. Ми још нисмо осетили потребу, да реорганишемо домаћи и породични живот на привредној основи на ком сва снага и величина народна и државна почива; наши су сви погледи и данас упрти једино на више духовне циљеве, те се бринемо само за велике школе и високе науке; а заборављамо на оно, што нас храни, што нас одржава и веже за