Ženski svet

154,

Показасте увек нама Добро срце, праву вољу.

Провиђење тако хтеде,

Да Вас и ми упознамо,

Да под Вашом вредном руком У науци процветамо.

Неуморним Вашим трудом, Дадосте нам права пута, Да нам наша млада душа У зло никад не залута.

Хвала Вама на том труду, И за Ваша дела света,

Нек Вас благи Бог поживи Српском роду многа лета!

После ових отпоздрава приступили су јој садругови и садругарице и руковањем се опро-

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7.

стили од своје драге сараднице. Деца су јеу знак своје захвале и одане љубави, пољубила у руку и предала лепу свеску жива цвећа и отпевале: »Многаја љета«, па се у плачу растале са својом милом учитељицом.

У вече тога дана приредила је колегија исте школе опроштајну вечеру и позвала на исту најближе њене пријатеље, као госте своје. Ту се у лепим и топлим здравицама, шали и песми растасмо с нашом драгом и милом другом Милевом Симићевом, као учитељицом у жељи, да ју преблаги Творац још дуго и много чилу и здраву поживи, како би ју што чешће сретали на пољу књижевном, које је исто тако обделавала и од сад с истом љубављу негује

као и школски рад што је неговала. У то име довикујемо: Живела! ·

~аурк

Лети ми песмо!

Лети ми песмо лети Полети лагана

Крени се широм света У њем' је драгана.

Потражи кута она Где ли се сакрила Насмеј се на њу љупко, Да би те смотрила.

А кад те смотри песмо, На груди слети њој,

И реци тебе љуби Једину драган твој.

Гуња, 7. јула 1906.

21,

== б—- ог === „__ЛИСТтАК% У

је 7

Лазар Пешић-Јованов.

ИХ

М

Пролеће у Цариграду.

Од Савке Суботића.

На лаком ветру светлост трепти п сјајне

о а = = прелива боје, као меке таласе, преко брда и докао скабујним лина, преко џамија и танких мпнарета, мењени јаблалови — а еве је обасуто зеленилом и шаренилом цвећа.

Цела природа дише мирисом и опија душу. Плаво небо у Боспору се купа, као у растољеном драгом камењу, кад на сунцу блиста, па (се у недоглед пружа-н у Црно Море слива.

Да ли то није струја оне домовине, у коју се прелази, кад човек премине 2

Да ли Златни Рог није труба, која ће Европу потрести (као зидине Јерихона), ка“ затруби Васкре бадканским мученицима — Вели јеси, господи и чудна дела твоја!

Вожња на Боспору, то шта, што прошлост буди и у нама оживи. нису они бедеми и куле, што Цариград опавују, у којој Исток и Запад вековима воде

је сан на јавп, маЗар арена,