Ženski svet

Р____Нн" "Р

Бр. 8.

У Новом Саду, 1. августа 1906.

ЖЕНСКИ

лист ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТНКИЊА.

~ ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

|

|

| а 8 _ Е | Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

Претилига, рукописи ни све што се тиче листа, шаље се на уредни- ЊЕ

штво Нови Сад (Џјугаск).

0 о ')

Цена: на годину 3 круне; за Србију 37, динара. За све остале земље 3'/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

На почетку идуће школске године.

Прошло је тридесет година, како

је наш Народни Црквени Сабор основао и подигао у Митрополији Српској на овој страни, три своје више девојачке школе. Можемо се поносити, што су то биле прве јавне школе те врсте у краљевини Угарској, Хрватској и Славонији. Тек њиховим поводом почеше се заснивати по нашим крајевима државне и вероисповедне школе ове струке код наших суграђана. Па зашто је наш народ с ове стране чинио то и зашто су и државне власти прионуле свом снагом, да оваке школе дижу и подупируг

То је лако погодити.

Подигао их је. за то, да пружи и својој женској омладини више образовање, које се сад тражи на сваком кораку, а поред тога, да им омили српску књигу и песму, да им улије више знања о својој славној прошлости, да им подигне народни понос, да их у религиозном и моралном осећају боље учврсти и да их упути, како ће своју кућу боље кућити, своју децу боље неговати, свој народ више љубити и на његовој срећи и бољој будућности више делати.

То је позив наших па и оних др-

жавних завода оваке врсте, наравно у своме духу, јер су сви културни народи прожети данас уверењем, да је женској друштвеној половини, као првим народним учитељкама, поверено, да негују у подмлатку, у том најнежнијем и најпријемљивијем добу оне врлине, које држе и дижу један народ. Одавно су говорили педагози: Песталоције, Шмит, Фихте и други: Дајте нам боље матере, па да вам створимо бољи нараштај.

Па како се ми, овамо, одазивамо овим својим заводима, који тако лепу и тако високу мисију имају да врше у народу

Из године у годину све су празније наше, а све пуније државне и стране оваке школе, не њиховом него нашом српском децом. Школ. 1904-5. год. било је у овдашњој државној и рим. кат. грађанској или вишој девојачкој школи: 57 Српкињица, а прошле школ. 1905-6. год. било је тамо већ 65 Српкињица, док јеу нашој овдашњој вишој девојачкој школи било школ. 1904-5. год. 133 ученице (у пређашњим годинама је било дошло и до 180 ученица) а последње школ., 1905-6. год. спао је број на 114 ученица. У овдашњој државној школи дижу се па-