Ženski svet

МИ пир иу = МЕ и Пер У ' 7. – – – “

_ ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 9.

209.

шта су оне другарице говориле. Одлазак, сеоба! А ја сам роб, роб! ГроЗНО! :

Они што су причали, да ни мрава не треба згазити, хтели су ме убити. Врућина, ватром ми гори тело. Воде!

Данас је пети дан у ропству; Осећам малаксалост. Не могу да летим. Али шта је сно, Боже хвалг ти! Ено _један отвор на округлом прозорчету. Спасење, слобода! Напрегла сам задњу снагу. ЈУАли тек што полетих —

падох. Још један пут. Добро је. Спашена сам! Али шта је тог Не могу да лежим, измождена сам. Воде ми дајте! Ни од куд гласа. Не чујем цвркут мојих другарица. Никог од мог рода. Отишли су дакле у нашу домовину милу, топлу и слатку домовину. Аја Из ропства у слободу, из слободе у смрт. Збогом домовино моја! Збогом малишани моји! Сретан вам пут... Спушта се хладна ноћ, још који час и смрт... Спас...

Неки воли...

Неки воли женску пуну, А други се танке сећа; Један воли да је мала, Други опет да је већа.

Горњи: Милановац.

пат ду еетииеве-—

А мени је са свим право; Била дуга или кратка; Била пуна или суха,

Она мора бити слатка.

Влада М. Луњевица.

"5 Кад се спусти ноћни вео...

Кад се спусти ноћни вео И покрије свијет цео Кад све живо легне спати О, да ти је онда знати, Како моје-срце пати

" Непрестаје душа моја

Ми О том мнити

Када ћу се срећном звати

Твоја бити. Књажевац.

у)

Јела Миленка/ Радуловића.

Молио сам...

Кад сам у сред'тихе ноћи Загрлио моје лане Молио сам рујну зору Да за дуго још не сване.

Горњи Милановац.

А зора се осменула,

Па ми реч“, ствар је проста:

„Ко би јоште на вас глед'о,

Ви не знате, шта је доста!“ Влада М. Луњевица.