Ženski svet

5

258.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 10.

клињући га, да то има у виду ин да одустане од ове и смешно пи жалосне заблуде; ваљубљени био је тврдо решен, да свој живот веже за њен. Како је била заклетвом везана, да ће одржати тајну његова рођења, она се није могла дуго решити, да младићу открије исту.

Писци тога доба, описали су ову трагичну сцену, која се најзад претв:рила у катастрофу, на врло драматичан начин.

„Моја је судбина ужасна , рече једном Нинон де Ланкло, када ју он једног дана обасипаше, изразима најнежнијег осећаја, „оставте ме на миру, иначе ће остатак мога живота бити затрован, који ми је и онако одвратан.“

„Шта говорите ви то“, рече Валијер, „какав отров може да уништи најлепше сласти и срећу мога живота. Какве су то речи из уста нежне и филозофске Ниноне. Ви се размахујете са вашом гровотом, тако јако, да поричете п саму своју вољу. Колико сам пута ја већ гледао у вашим очима мању опорност, по што ми је сада показујете п вашто лију те суве низ ваше лепе образе. Вина ли то из равнодушности плп па мржње 27

„Станте, моје суве лпју зато, што ви влоупотребљујете моје пријатељство, ласкајући сами себи, да сте код мене љубав пробудили. Ја нећу више ништа да чујем о вашим слепим страстима, идите од мене и оставите ме на мору!

Али када Нинон виде, да сви њезини разлови не помажу ништа, она се реши да овом стању учини крај п измоли дозволу од Вилијерова оца, да своме спну открије тајну његова рођења. Потом 84моли свога спна, да је посети, са којим имађаше овај последњи разговор:

„Ваш отац обузет великом нежношћу према вама, није хтео да знате вашу судбину. Ви који сада уздишете прод мојим ногама и говорите са мном о љубави, ви сте мој син!

Никад у моме животу нисам ни у сну снивала, да ће ова тајна прећи преко мојих усапа. (ад ево позпај твоју мајку, мој сине!“

Док се она у сузама топила, грлећи свога сина, он се беше скаменио. Блед,

пренеражен, оп не говораше ништа, већ се отрже од ње и умаче у башти своје мајке где се уби. Какав ли је то ужасан призор морао бити за Нипон, која није била у стању да спречи самоубиство свога сина. Песник је 5асе у своме познатом делу „ОП Вјаз“ описао је ову трагедију, која је тада у Паризу учннила велику узбуну. Нинон де Ланкло, под именом па 9' Спагапја, а

фигурпше овде Ви-

лије под именом рот Мајепо Ф Гапа.

Од тога доба, постала је од оне веселе лакомпслене светске даме, озбиљпа и сталожена мадмоазела де „Ланкло, која се веома трудила, да делима милосрђа и побожности, заглади своју бурну прошлост; али пе треба веровати, да је опа можда постала п Магдалена, која је пспаштала своје грехе; но она је само избегавала сваку сензацију колико је год могла и претпостављала је тихо уживање бучном животу великога света.

Још у својој високој старости она је била — дабогме помогнута тоалетним вештпнама — тако лепа и примамљива, да су јој многи млади и отмени људи вапроспли руку: Још је п тада њена кућа била средиште и привлачна тачке високе аристокрације, научара и богаташа. Када се једном беше разболела, цео град беше ражалошћен и при њевином оздрављењв писани „су најлепши стихови

славу истог.

Када је њена пријатељица госпођа (каронп постала тајна супруга „Лудвика ХГУ. па се зваше маркивом де Ментенон, она је употребпла све, да „зтапа Ретојзеће“-у што чвршће веже ва сеп да је одржи у својој близини. Она јој је нудила стан крај краљева дворца у Версаљу, уверавајући је, да ће Лудвик ХГУ. сматрати за особито уживање, да се чешће види са једном тако занимљивом и духовптом дамом, која у пркос својих 85 година још увек има исту жи“ вахност у своме темпераменту, исто фини п благотворни укус, који је толико придонео њезином јевропском гласу. Али Нинон де Ланкло, која је вазда тако суревљиво бдила над својом слободом