Ženski svet

Бр. 11.

ЖЕНСКИ СВЕТ

245.

то су приложиле поједине задруге, а понајвише су скупиле госпође: Зорка Б. Јанковићка из Голубинаца, Олга остатка из Шида и Е. Мештеровићка из Сурчина. А наше девојке, чије је

име красила пок. Милица, — нису још ништа учиниле, да увеличају и прославе књижевне заслуге своје

сестре: Милице Стојадиновићеве.

Но срамота би било за данашње просвећене Српкиње на овој страни, кад не би и оне припомогле, да се одужимо сени тако заслужне Српкињице, коју је одњихала Фрушка Гора, а примила у своја наручја српска Краљевина. Њена колевка и њен гроб треба да су за нас духовна копча, која ће ово- и. оностране Српкиње везивати у заједничке мисли, тежње и рад на бољитку и срећи Српства, коме је и она тежила.

Стога се обраћамо нашим овостраним Добротворним Задругама, особито онима, које су примиле у заједницу и своје кћери, као Девојачка Кола, да подстакну на рад у овом послу своје кћери и девојке, да се заузму За ову лепу мисао и да приреде у своме кругу било забаве, било друге сличне ствари; или бар, да купе у своме колу добровољне прилоге, за ову цел, како нам не би црвенио образ на српском дивану од прекора, да нисмо ништа учиниле за нашу славну Милицу Стојадиновићеву, Српкињу, — те да тим покажемо, да и ми, данашњи, мислимо, живимо и радимо за срећу и будућност свога милог Српства.

Прилози нека се шаљу на добро- | творну Задругу Српкиња у Иригу.

Покли ч.

У добри час, браћо мила! Нек нам песма шири крила, У силени лет! Као тица нек се впне. У висине у низине, Са цвета на цвет!

Певајмо браћо! Певајмо друзи!

Нек грме поља, нек брује лузи, У складан пој!

Нека се ниже час једва чујно,

Час опет силно, весело, бујно, Песама рој!

Песма крепи; песма диже;

С песме брат је брату ближе, Она крави студ; —

Па певајмо много дана,

Нек нам песма богодана Шири братску груд! —

Нави Сад.

Српска народна ношња.

У најновије доба се код нас пише, како би требали и ми Срби једном, да се тргнемо из, дубока сна, треба једном да устапемо из понора, у коме све дубље и дубље тонемо.

Џођимо ма у које српско село, отидимо недељом и правником где српско коло пгра, па шта ћемо видети2 Угледаћемо своју пропаст, видећемо девојке,

обучене у одело, које се може видети по најновијим журналима и базарима. Лепо је сашпвено то одело од скупоцене свиле и кадифе, а ко је заоденут у то скупо рувог Наша проста девојка. Срце ти пуца, на четворо, та не приличи то одело њојзи, не треба јој ни рукавица ни сунцобран, она је до јуче руковедала, она је окопавала кукурузе, брала пасуљ, плевила