Ženski svet

„У ће

Зоита

аи,

Бре

Кроз чаршију минуше једна велика фурманска кола, и на њима нешто слично вагону, натоварено.

— Шта ће оно бити дјецо 2 — скочи чича Илија.

— Вагон — рекоше једни. Царска пушница — рекоше

други.

Кола стадоше, а око њих се ску“· пи читава маса радозналог народа.

— Шта ли ово море бит» — рече један Турчин.

— Машина, чоче, ја мислим да је ово она машина, што сије — додаде, један сијед Гурчин.

Одозго низ чаршију помоли се општински пандур, лијевом руком је придржавао сабљу, а десном одмјерено махао. Лице му је било добило неки званичан изглед, као да би хтјео рећи: а што сте се скупили волови једни...

Пандур приђе па кочијашу рече:

= Потјерај — и кола се кренуше.

Сјетина пристаде за колима, једни

· су нагваждали ово, а једни оно и ни-

коме да падне на ум у истину шта је: Дјечурлија се скупила па надала у дреку и препирку да уши заглухну.

Кола опет стадоше, а народ се опет скупи око кола.

— Ма де нам Василија кажи, шта је овог — рече један пандур.

— Прођи ме сег — рече пандур, и опет постаде неизвјесност.

У томе дођоше и чланови општинског вијећа с' биљежником. Сви су се држали укочено и ззанично, ни на једном не видиш ни најмањег осмијеха, све изгледа строго.

— А шта ли ће ово бит господине2 — упита чича Илија биљежника. — Видићете! -— рече биљежник

укратко; и опет неизвјесност. Биљежник се окрену па онако са издигнутом главом погледа у народ, позва прстом четворицу хамала па им заповједи да скидају. Они прођо-

ЖЕНСКИ СВЕТ

249.

ше па почеше скидати и напињати

се, али ни један ни с мјеста не покреће. — Пазите да се што год не поквари, јер то је општинска вага!

— Вага, — зачудише се неки.

— Вага, вага, — рече биљежник.

— Па што ће нам толика вага, доста су и оне двије мале, — ослободи се чича Илија.

— Е газда Илија — рече биљежник — то су тајне општинског уреда. — Пардун, — одговори Илија.

— Још четворица — викну биљежник. Из гомиле изиђоше још четворица хамала па помогоше онима. Настаде вика и граја.

— Недај тамо Мехо, — викао је један.

— Недај ти тамо Јово. -

— Чувајте људи! — викао је биљежник. |

Најпослије скидоше с' тешком муком вагу, и унесоше је у магацин.

— Па шта се, господине, мјери на тој великој ваги — упита опет чича Илија.

— Волови и коњи — одговори би: љежник — и кола под товаром.

— А и мање ствари.

— И мање ствари, само то се не исплати.

— Па како ће он ућерат вола преко толике. ограде.

— Имају врата — рече биљежник — па затвори вола и не бригај.

Чича Илија замаха, главом.

— Затвори, Василија, магацин рече биљежник пандуру.

Пандур зазвеча кључеви и са истим званичним изразом, придржавајући за сабљу оде за биљежником...

Народ се расу, радујући се валда овој принови.

Модрича, 1906. Милан М. Трифуновић,

РАИ